Požar tinja ispod naslaga otpada

Komandir vatrogasno-spasilačke čete, Mališa Tomić rekao je da požar, koji je po treći put izbio na neuslovnoj deponiji “Jeremijino polje”, i dalje tinja, ima i dima.

 “Požar tinja i dalje, pomalo. Međutim, ne zovu nas, nema nikakvih potreba za našim angažovanjem. To je dubinski požar, tinjaće danima.  I pored ovolike kiše, ne može se reći da je ugašen”, navodi Tomić.

Tomić kaže da je to kompleksna stvar i da će trajati. Podsetio je da je to ranije bilo jezero, te se postavlja pitanje koliko je duboko, ako se iznad nalazi oko 20 metara naslaga smeća.

Iz ekološkog udruženja “Sova”, Ana Berišić navodi da su biotrnovi odnosno gasni bunari vrlo značajni, jer  služe za odvođenje deponijskog gasa. Postavljaju se po telu deponije.

“Izvlače metan i ne postoji mogućnost za stvaranje požara. Metan je taj koji oksidacijom, u kontaktu sa vazduhom, stvara požare. A metan nastaje razgradnjom organskom otpada”, kaže Berišić.

Postavlja se pitanje zašto na deponiji nema biotrnova i da li ih bilo, pa ih je smeće zatrpalo?

Gasni bunari su, kako kaže Berišić, savremeni sistem za sakupljanje deponijskog gasa koji se sastoji  od gustih mreža vertikalnih i horizontalnih fleksibilnih bunara, kojima se postiže maksimalna ekstrakcija gasa, u kombinaciji sa izgradnjom prekrivnih slojeva.

Inače, prednosti upotrebe deponijskog gasa u energetske svrhe su zaštita vazduha od zagađenja, smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte i ekonomska dobit. Do 2030. godine očekuje se da oko 10-20% biogasa može nastati iz deponija.

Podsetimo, u poslednja tri meseca nesanitarna deponija “Jeremijino polje” gorela je tri puta.  Poslednji požar izbio je početkom oktobra u popodnevnim satima i nije u potpunosti ugašen. Pre toga,  požar je izbio  septembru i početkom jula meseca, kada su vatrogasno-spasilačke ekipe radile skoro dve nedelje na njegovom gašenju