Učenici u Srbiji nedovoljno fizički aktivni, više od sedam sati dnevno na društvenim mrežama

Na niz zdravstvenih pitanja odgovaralo je oko 4.000 učenika iz 101 osnovne i srednje škole. Ocena stručnjaka – zdravstveno ponašanje, informisanje i znanje školske dece je na prilično zavidnom nivou. Ipak, ima i ono što nije.

Direktorka Instituta "Batut" dr Verica Jovanović ističe da je samo 30 odsto ispitanih fizički aktivno u meri u kojoj bi trebalo da budu.

"Dakle, jedna od mera je unapređenje fizičke aktivnosti, kako u školama, tako i u vanškolskim aktivnostima", navodi Jovanovićeva.

"Kada je u pitanju korišćenje običnih i elektronskih cigareta, i mera koje bi trebalo primeniti, na nivou celokupne zajednice će svakako uticati na školsku decu i u svakom slučaju u tom pravcu bi trebalo raditi", poručuje direktorka "Batuta".

Mladi na društvenim mrežama
Dr Jelena Gudelj Rakić iz Instituta navodi da svaki 11. učenik, što je oko devet odsto školske dece u Srbiji, na društvenim mrežama dnevno provodi sedam ili više sati.

"Više od 50 odsto dece tokom čitavog dana je u stalnom kontaktu sa svojim bliskim drugovima i drugaricama korišćenjem elektronskih uređaja", naglasila je dr Gudelj Rakić.

Digitalno nasilje je u porastu u 44 zemlje obuhvaćene istraživanjem, među kojima je i Srbija.

Digitalno i fizičko nasilje – problemi koje bi trebalo rešiti
Direktor Kancelarije Svetske zdravstvene organizacije u Srbiji (SZO) dr Fabio Skano kaže da je kod dečaka češće fizičko nasilje, a kod devojčica digitalno.

"Ovo je tipičan primer kako možemo da koristimo nauku da bismo definisali vrstu intervencije i uticali na krivu digitalnog ili fizičkog nasilja među mladima", ukazuje Skano.

Istraživanje je pokazalo da dve trećine učenika živi sa oba roditelja, a najveći broj dece otvoreno razgovara s njima. Isto toliko učenika navelo je da se oseća opterećeno školskim obavezama.

Mentalno zdravlje mladih i obuka lekara 
Mladi su zadovoljni podrškom nastavnika, ali i svojih vršnjaka, dok je kod svakog petog učenika pandemija virusa korona negativno uticala na mentalno zdravlje, ukazuju rezultati izveštaja. 

Jelena Janković iz Ministarstva zdravlja smatra da su u Ministarstvu, podstaknuti tragičnim događajima u OŠ "Vladislav Ribnikar" i Duboni i Malom Orašju iz maja 2023. godine, shvatili da hitno treba reagovati i unaprediti sve kapacitete u vezi sa mentalnim zdravljem mladih.

"Mi smo u prvom delu programa počeli da obučavamo lekare, na primarnom nivou zdravstvene zaštite, pre svega pedijatara, čiji će zadatak biti da rano prepoznaju probleme sa mentalnim zdravljem dece i mladih, i da reaguju", objašnjava Jankovićeva.

Gojaznost problem, briga o zubima zadovoljavajuća
Edukacija je neophodna, između ostalog i da bi se smanjila gojaznost – oko tri odsto učenika je gojazno, a skoro 16 odsto ima prekomernu telesnu težinu.

Ono što ohrabruje, dve trećine učenika pere zube više puta dnevno.