Usvojene izmene pravila EU o migracijama: „Podriva se pravo da se traži azil u Evropi“

Pakt o migracijama i azilu trebalo bi da reši pitanje ko je odgovoran za migrante kad oni stignu u zemlje na spoljnoj granici Evropske Unije, i da li druge zemlje članice imaju obavezu da se uključe.

Neka nova pravila su kontroverzna: fotografisanje lica i uzimanje otisaka prstiju primenjivaće se i na decu, ako su starija od šest godina, a tokom provere migranti mogu da budu pritvoreni. Onaj kome boravište ne bude odobreno, suočava se sa mogućnošću hitne deportacije.

Postupak usvajanja Pakta nakratko je prekinula mala, ali glasna grupa demonstranata na galeriji Evropskog parlamenta. Njeni pripadnici u majicama s natpisom „Ovaj pakt ubija“ su vikali: „Glasajte protiv!“.

Paket reformi migrantske regulative sada moraju da prihvate države članice Evropske unije, do čega će doći najverovatnije krajem aprila. Potom može da stupi na snagu.

Izbori za Evropski parlament su u junu.

Izrada plana je počela pošto je 2015. godine oko 1,3 miliona ljudi nagrnulo na spoljne granice Evropske unije uglavnom bežeći od ratova u Siriji i Iraku. Tada se evropski sistem davanja azila urušio, prijemni centri za migrante u Grčkoj i Italiji bili su preplavljeni migrantima, a severnije članice Unije podigle su barijere da spreče njihov ulazak.

Nema mnogo srećnih među poslanicima

Međutim, među poslanicima nema mnogo srećnih u pogledu novih pravila, a čak i neki koji su učestvovali u njihovoj izradi nisu bili spremni da podrže čitav reformski paket.

Na primer, holandska evroposlanica Sofi Int Velt koja se bavila pravilima prijema migranata, rekla je uoči plenarne sednice u Briselu da će se uzdržati od glasanja u pogledu nekih delova paketa.

Velt je opisala Pakt kao „goli minimum“ u smislu politike prema migrantima, ali je dodala da ne želi da ga torpeduje tako što će glasati protiv, uz tvrdnju da „neće biti nove prilike da se dođe do sporazuma“.

Švedska evroposlanica Malin Bjork koja se bavila smeštajem izbeglica, rekla je da Pakt ne pruža odgovore „ni na jedno pitanje koje je trebalo rešiti“.

Prema njenim rečima, reformski paket „podriva individualno pravo da se traži azil“ u Evropi, jer se zasniva na planovima koje su neke zemlje Unije već primenile – migrante tokom postupka drže u stranim zemljama. Italija ima takav sporazum sa Albanijom gde Italija privremeno šalje tražioce azila, a Albanija nije članica EU.

Marta Đonko iz Mreže organizacija za zaštitu prava migranata Pikum ocenila je da će danas usvojeni Pakt „voditi ka povećanom broju pritvaranja i de fakto pritvaranja na spoljnim granicama Evropske unije što se odnosi na porodice s decom, a to je jasno kršenje međunarodnog prava“.

Tradicionalne političke partije u Uniji žele da se sporazum postigne pre izbora za Evropski parlament koji će biti od 6. do 9. juna.

Migracija će verovatno biti političko pitanje u predizbornoj kampanji, a tvorci Pakta smatraju da se njime rešavaju problemi koji su strankama krajnje desnice konstantno donosili glasove na izborima.