Teorije zavere u vezi sa slučajem Danke Ilić: Ko je odgovoran za ovu pojavu?

Arkan je živ, Slobodan Milošević takođe, dva Tita, tajno Teslino oružje za vreme bombardovanja su teme koje su pioniri teorija zavere u Srbiji. Pojavom društvenih mreža teorije zavere su poprimile neslućene razmere, dok su pojavom korone eksplodirale.

Od negiranja postojanja korone, trovanje stanovništva vakcinama protiv korone, pojava antivaksera koji se protive svakoj vrsti vakcinacije „zaprašivanje iz aviona“…samo su neke od teorija zavere koje su proizvod epidemije korone.

Pored aktuelnih, tu su i one stalne: Amerikanci nikada nisu sleteli na mesec, Zemlja je ravna ploča, HAARP, tajna društva koja upravljaju svetom…spisak je zaista dugačak.

Ni tragedije koje su nas zadesile nisu prošle bez suludih teorija. Ubistvo pevačice Jelene Marjanović, tragedija u Ribnikaru gde se tvrdilo da K.K. to nije mogao da uradi, Dubona i Malo Orašje.

Ni ova poslednja – nestanak i ubistvo devojčice iz Bora, koja još uvek traje i koja je potresla celu Srbiju i region, nije mogla da prođe bez teorija zavere.

Po nekoj uopštenoj definiciji, teorije zavere su ideje ili verovanja koja sugerišu da događaji ili fenomeni nisu onakvi kako se čine ili kako ih prikazuju zvanični izvori, već da su rezultat skrivenih ili manipulativnih radnji moćnih pojedinaca, organizacija ili vlada.

Ove teorije često impliciraju postojanje tajnih planova, obično sa ciljem da se ostvari kontrola ili ostvari neka skrivena agenda.

Karakteristično je da teorije zavere često nedostaje jasna ili verodostojna dokazna podrška, te se oslanjaju na spekulacije, neproverene tvrdnje ili interpretacije događaja.

Ukoliko pažljivo pročitamo ovakvu definiciju moći ćemo jasno da vidimo da svi nabrojani događaji imaju elemente koji pogoduju stvaranju teorija zavere.

Međutim, nije samo događaj sam po sebi dovoljan da bi se od njega napravila teorija zavere. Na to u mnogome utiče i način na koje se društvo odnosi prema samim događajima.

Glavna teorija zavere oko slučaja nestanka devojčice Danke Ilić je ta da je dete živo, da je najverovatnije prodato uz saučesništvo majke, a da policija i tužilaštvo obmanjuju građane potragom za telom za koje već znaju da ne postoji.

Zagovornici ove teorije crpe ove tvrdnje iz video snimka koji se u toku potrage za devojčicom pojavio u medijima, na kome se sumnjalo da se na njemu nalazi Danka Ilić.

Iako je austrijska policija zvanično saopštila da je utvrđeno da devojčica sa snimka nije Danka Ilić, a samo dan kasnije ministar Gašić izjavio da je devojčica ubijena i da su osumnjičeni uhapšeni, ovo, ipak, nije bilo dovoljno da se veliki broj ljudi razuveri da se Danka Ilić ne nalazi na snimku.

Univerzitetski profesor i psiholog Žarko Trebješanin za Danas ističe da je za stvaranje teorija zavere potrebno da se ispuni nekoliko faktora.

– „Formula“ za pojavu teorije zavere je velika zainteresovanost javnosti za određeni događaj, dok sa druge strane nema ili ima vrlo malo zvaničnih i proverenih informacija. Ona je u praksi manje-više ista za sve teorije zavere. Što je zainteresovanost javnosti veća, a informacija o događaju ima malo dolazi do ovog društvenog fenomena. Ova pojava je štetna zato što dolazi do targetiranja društveno ranjivih kategorija, jer je teoretičaru zavere potreban krivac, objašnjava Trebješanin.

Više na LINKU.