Srbija i klimatska akcija: BiH i Makedonija mnogo ambicioznije, kasnimo i u izveštavanju

Ova, takozvana nacionalna komunikacija, se već ranije, na srpskom jeziku, mogla naći na sajtu Ministarstva zaštite životne sredine.
 
Kako piše Klima 101, u ovom dokumentu, Srbija je prvi put od 2017. godine dostavila Ujedinjenim nacijama zvanične informacije o aktuelnom stanju svoje klimatske borbe – što uključuje, između ostalog, podatke o ekonomiji i rastu, usvojenim zakonima, propisima i strategijama, kao i pregled (inventar) svojih merenja i procena emisija gasova staklene bašte, zajedno sa aktivnim planovima smanjenja emisija.
 
Dostavljanje ovakvih izveštaja, kao i inventara emisija, jedna je od ključnih obaveza svih potpisnica Pariskog sporazuma. Prepoznata kao zemlja u razvoju, Srbija bi ove izveštaje morala da šalje na svake četiri godine – što znači da ovogodišnja nacionalna komunikacija Srbije zapravo kasni pune tri godine.
 
Ali svejedno je u pitanju napredak. U prethodnih par godina, Srbije je konačno usvojila Zakon o klimatskim promenama, a zatim i ključnu Strategiju niskougljeničkog razvoja – koja uspostavlja plan smanjenja emisija gasova staklene bašte u našoj zemlji, a koja je i sama bila usvojena sa gotovo pet godina zakašnjenja. 
 
Trenutno, na usvajanje čeka i INEKP, odnosno Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan, kojim se posebno uređuje i planira napuštanje fosilnih goriva u Srbiji u korist obnovljivih izvora, piše Klima 101.

Pored pregleda izvršenih klimatskih politika i novog inventara emisija gasova staklene bašte, izveštaj sadrži i planove za aktivnosti u narednim godinama, sa krovnim ciljem smanjenja emisija gasova staklene bašte za 69,1 odsto do 2050. godine (u odnosu na 2010). 
 
Ta brojka iz novog izveštaja poklapa sa brojkom iznetom u usvojenoj Strategiji niskougljeničkog razvoja (eto zašto je usaglašenost dokumenata važna: ta brojka je sada jedna realnost, usvojena u Srbiji i u UN, u odnosu na koju će se meriti uspeh naših budućih politika).
 
Međutim, kako se naglašava u tekstu portala Klima 101, tu na površinu isplivava i jedan ključni problem: zašto je u najambicioznijim scenarijima u Srbiji smanjenje emisija manje od 70 odsto do 2050. godine? Zar se nismo obavezali da ćemo do te godine biti deo neto nula evropskog kontinenta? 
 
Severna Makedonija, primera radi, koja je prethodne godine dostavila svoj četvrti (a ne treći) izveštaj, predviđa smanjenje emisija od 82 odsto do 2050. godine. Sa druge strane, Bosna i Hercegovina, koja je takođe 2023. godine dostavila četvrtu komunikaciju, u najambicioznijim planovima procenjuje 86,5 odsto manje emisija do sredine veka.
 
Nije stvar samo u tome što kaskamo za susedima i u ažurnosti i u ambicijama – svoj izveštaj Srbija je poslala uz jednu defetističku notu. Jer evo šta smo mi imali da poručimo UN-u: 
 
"Polazeći od pretpostavki navedenih scenarija, jasno je da je dekarbonizacija srpske privrede moguća u dugoročnom periodu (2070. godine ili kasnije) i zahteva, između ostalog, značajne dodatne pošumljene površine, koje opet mogu ugroziti proizvodnju i sigurnost dostupnosti hrane", prenosi Klima 101.