BIRODI uputio predloge za unapređenje izbornog integriteta

BIRODI je predložio da Republički zavod za statistiku uz nadzor Poverenika za informacije od javnog znajača i zaštitu podataka o ličnosti, formira jedinstvenu bazu podataka koju bi činili rezultati popisa stanovništva i popisa stanova iz 2022. godine, Jedinstveni birački spisak kao baza, baza poreskih obveznika, baza Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja i baza penzijskog i invalidskog osiguranja.

„Analizom u okviru jedinstvene baze utvrdilo bi se i ubuduće pratilo da li postoji rizik za zloupotrebu biračkog prava glasanjem van mesta boravišta na način da bi se izvršilo poređenje da li postoji istovetnost mesta prebivališta sa mestom glasanja, mestom plaćanja poreza, mesto zaploslenja/vlasništva nad preduzećem, mestom primanja penzije“, predložio je BIRODI.

Pozvali su i na analiziranje rizika registrovanja birača za potrebe glasanja van mesta prebivališta u napuštenim stanovima, odnosno u stanovima u kojima vlasnici žive manje od 50 odsto svog vremena.

„Po rezultatima popisa iz 2022. godine u Beogradu postoji 108.714 privremeno nastanjenih stanova, dok napuštenih stanova u kojima niko ne živi, a u koje se ubrajaju i stanovi u državnoj svojini, ima 10.021“, stoji u saopštenju.

BIRODI je predložio i da Regulatorno telo za elektronske medije (REM), shodno članu 29 Zakona o elektronskim medijima, donese upustvo kojim će se elektronski mediji obavezati da izveštavaju i kreiraju medijske sadržaje o predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću „samo o onim nadležnostima koje su u navedene članu 112 Ustava Srbije“.

„Svi ostali nastupi Aleksandra Vučića u medijima moraju biti potpisani sa član Srpske napredne stranke. Na ovaj način bi se izvršila jasna granica između Aleksandra Vučića kao predsednika Srbije i javnog funkcionera i Aleksandra Vučića kao člana Srpske napredne stranke“, ocenili su u saopštenju.

Preporučili su i da Skupština Srbije zatraži od REM da ispuni obavezu iz rešenja Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti iz 2021. godine i da rezultate monitoringa pružalaca medijskih usluga tokom kampanje objavi u mašinski čitljivom formatu na sajtu otvorenih podataka.

„Tako bi REM proaktivnim prikazom informacija od javnog značaja omogućio da se podaci o monitoringu analiziraju od strane akademske javnosti, stručnjaka i civilnog društva, a što je u funkciji preporuke sedam ODIHR u kojoj se zahteva da REM bude proaktivan“, saopštio je BIRODI.

Predložili su i da Ministarstvo pravde sprovede edukativno-informativnu kampanju koja treba da upozna učesnike izbora, ali i građane o pravima i obavezama iz Zakona o zaštiti uzbunjivača, pre svega mogućnostima prijave nepravilanosti i sudske zaštite u izbornom procesu koju taj zakon pruža što je kako su dodali, rešenje za ODIHR preporuku šest.

„Koristimo priliku da pozovemo REM da u svoj uzorak pružalaca medijskih koje će monitorisati tokom lokalnih izbora uključi regionalne i lokalne televizije u lokalnim samoupravama u kojima se održavaju izbori kako je bila praksa tokom izborne kampanje 2012. i 2014. godine“, piše u saopštenju BIRODI.