Evropski parlament usvojio reforme tržišta struje i gasa

Jedan od ključnih elemenata reformi jeste i integracija nuklearne energije i vodonika sa niskim sadržajem ugljenika u tamošnje „zelene planove“.

Shodno tome, Evropska unija (EU) planira i da diverzifikuje svoj energetski miks i da smanji emisije gasova staklene bašte, prenosi Nova ekonomija. 

„Zeleni vodonik“ (proizveden iz obnovljivih izvora energije) i „ružičasti vodonik“ (proizveden korišćenjem nuklearne energije), sada su sastavni delovi strategije dekarbonizacije EU. 

U isto vreme fokus je i na „klasičnim“ obnovljivim izvorima energije, ali se i “jača” fosilni gas, što se može pripisati uspostavljanju ravnoteže između održivosti i energetske bezbednosti. 

Dvosmerni ugovori o razlici u ceni će (u teoriji) obezbediti stabilnost cena na strani velikih proizvođača i kupaca energije – a među ovim merama su podsticaji za vetroelektrane, solarne parkove, hidrocentrale, geotermalne i nuklearne elektrane. 

Na potrošačkoj strani će oba segmenta lakše moći da sklapaju dugoročne ugovore o otkupu električne energije – odnosno ugovore sa snabdevačima strujom na malo. Mogu i umesto toga da se opredele za varijabilne tarife, koje prate kretanje cena na tržištu. 

Ranjivi mali potrošači-neplatiše će dobiti zaštitu od isključenja sa mreže, i to i u slučaju sporova sa snabdevačima, naglašavaju u Evropskom parlamentu. 

Nakon odobrenja paketa u Savetu EU, kojeg čine nadležni ministri iz država članica, one će u slučaju destabilizacije moći da intervenišu kroz tarife za struje – i za poslovne korisnike i za domaćinstva. Evropska komisija dobija ovlašćenje da predloži da se proglasi opšta ili regionalna kriza cena struje. 

Uvode se pragovi od 180 evra po MWh na veleprodajnom tržištu i skoka cena na malo za 70 procenata. U tim situacijama zemlje članice mogu da uvedu kontrolu cena za do 70 odsto preduzeća i 80 odsto domaćinstava.