Društvo

Očekuje se reakcija tržišta nafte nakon napada Irana na Izrael: Kako to može da utiče na Srbiju?

Foto: Boom93/M. Veljković

Foto: Boom93/M. Veljković

Posle napada Irana na Izrael nije bilo reakcija na berzama nafte, ali će se to svakako dogoditi.

Srbiju ne možemo da izolujemo od svetskog tržišta kada je nafta u pitanju. Više od 80 odsto derivata nafte koje trošimo potiču ili direktno od uvoza derivata, ili od prerade uvezene sirove nafte.
 
Generalni sekretar udruženja naftnih kompanije Srbije Tomislav Mićović kaže za RTS da na berzama nije bilo reakcija posle napada Irana na Izrael, ali napominje i da je zaista prerano da se o tome govori.
  
"U subotu uveče je nastao sukob. Iran je konstatovao da je to njihova reakcija na napad na ambasadu i da su završili. S druge strane, Izrael kaže da će odgovoriti, videćemo kada i kako. To su velike nepoznanice. Da li je ovo zaista sve završeno i kada će nastupiti odgovor", napomenuo je Mićović.
 
On nema dilemu, očekuje reakcije na naftnom tržištu.

"Izvoz Irana je 2023. povećan čak 50 odsto. I očekivano je da se u 2024. taj izvoz Irana poveća još dvostruko. Znači na to se računalo. E sad, pitanje je da li možemo na to da računamo", kaže Mićović.
 
Dodaje da je već u nedelju uspostavljena komunikacija između zemalja G7 o eventualnim sankcijama Iranu.
 
"To bi značilo da su ove količine nafte veoma ugrožene, a one pre svega završavaju na dalekom istoku - Japan, Kina, Koreja, taj deo sveta. Onda bi te zemlje morale da se okrenu ka nekim drugim izvorima i globalno bi nastao potencijalno problem", rekao je Mićović.
 
Prema njegovim rečima, kada bi postojao deficit nafte na Dalekom istoku, tada bi te zemlje zapravo morale da se snabdevaju iz izvora kojima se snabdevamo i mi i ostatak sveta.
 
"Tesnac između Omana i Irana, to je najvažnija tačka u tranzitu sirove nafte na svetu. Tu prolazi 21 odsto ukupne svetske potrošnje. Jedno od najjačih oružja koje Iran može da primeni je blokada tog tesnaca", kaže Mićović.
 
Naglasio je da je svuda u svetu visoka cena goriva, da su i cene logistike transporta veće.
 
"Specifičnost je da je 2022. cena sirove nafte došla do 127 i cena goriva je bila jako visoka, 220 dinara je bio dizel. Onda se to spustilo dosta niže sa 127 na 80 dolara, pa još jedan skok, onda je ponovo došlo do potrebe da se povećaju cene transporta. Mi treći put prilazimo visokim cenama, pa svaki put, ako su već prvi put ugrađene visoke cene goriva u cenu transporta, pa ne možemo to ponavljati tri puta", kaže Mićović.
  
Ističe da nisu svi vratili cene na nivo kada je cena goriva pala.
 
Kada je reč o usklađivanju akciza, Mićović kaže da sada nije povoljan trenutak. Podsetio je da je država reagovala 2022. godine i da je to jedini način na koji možemo da utičemo kako bi cenu goriva učinili nešto pristupačnijom i ekonomiji i građanima.