BBC News

Rat u Bosni i Hercegovini: Rezolucija o genocidu u Srebrenici pred Ujedinjenim nacijama

Rasprava o „Međunarodnom danu refleksije i sećanja na genocid u Srebrenici 1995. godine" usvojena je 23. maja pred Generalnom skupštinom Ujedinjenih nacija u Njujorku.

Memorijalni centar u Srebrenici
FEHIM DEMIR/EPA-EFE/REX/Shutterstock
U mezarju Memorijalnog centra u Srebrenici sahranjeno je 6.610 žrtava, a za telima više od hiljadu se još traga

Tekst je ažuriran 23. maja

Generalna skupština Ujedinjenih nacija u Njujorku, posle dugih najava, 23. maja usvojila je Rezoluciju o Srebrenici.

Dokumentom se 11. jul proglašava Međunarodnim danom sećanja na žrtve genocida u Srebrenici, osuđuje negiranje genocida, kao i veličanje ratnih zločinaca.

Predlagači su Nemačka i Ruanda, uz 39 zemalja kosponzora, a na glasanju su je podržale 84 zemlje, protiv je bilo 19, a uzdržanih 68.

Zvanični Beograd joj se sve vreme protivi, tvrdeći da bi usvajanjem rezolucije, iako se u tekstu ne pominju Srbija ili Srbi, srpski narod bio proglašen za „genocidan", što je negirano i porukom sa vrha solitera u Beogradu na vodi, dok je u Sarajevu nazivaju prilikom za nastavak procesa pomirenja u regionu.

Pripadnici Vojske Republike Srpske (VRS) ubili su u julu 1995. više od 8.000 bošnjačkih muškaraca i dečaka u Srebrenici, mestu u današnjoj Republici Srpskoj (RS), jednom od dva entiteta Bosne i Hercegovine (BiH).

Međutim, oko genocida u Srebrenici saglasnosti nema ni tri decenije kasnije, uprkos presudama Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju, Međunarodnog suda pravde i domaćih sudova.

Uprkos brojnim raspravama, rezolucija neće imati formalne posledice jer „Generalna skupština UN ne donosi pravno obavezujuće akte", kaže Mihajlo Vučić, naučni saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu u Beogradu, za BBC na srpskom.

„To su više političke deklaracije, a posledica bi mogla da bude pojačan diplomatski pritisak na Republiku Srpsku i Srbiju da ne osporavaju javno odluke Međunarodnog krivičnog suda u Hagu, kao i da izmene krivične zakone i u budućnosti to počnu da sankcionišu", ocenjuje stručnjak za međunarodne sudove, arbitražu i međunarodno krivično pravo.

Erik Gordi, profesor Univerzitetskog koledža u Londonu, ukazuje i na faktor trenutne geopolitičke situacije, u kojoj se odvija „borba za definiciju genocida", kaže za BBC na srpskom.

„Sada se menja globalni narativ o genocidu usled ratova u Ukrajini i Gazi.

„Dosad se koristila uska pravna definicija genocida, postavljena zbog slučajeva Ruande i bivše Jugoslavije, a u ovom trenutku Zapad možda želi da upotrebi širu definiciju genocida zbog odnosa prema Rusiji, kao što i globalni Jug želi da takav stav primeni prema Izraelu", priča Gordi.


BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.


Šta piše u Rezoluciji o Srebrenici?

Rezolucijom se 11. jul proglašava Međunarodnim danom sećanja na genocid u Srebrenici, koji bi bio obeležavan svake godine.

Osuđuje se poricanje genocida u Srebrenici kao istorijskog događaja, uz poziv članicama Ujedinjenih nacija da „očuvaju utvrđene činjenice", između ostalog i kroz obrazovne sisteme.

Ne pominje se direktno nijedan narod ili država, ali se osuđuju svi koji „veličaju ratne zločince, zločine protiv čovečnosti i genocid, uključujući i odgovorne za genocid u Srebrenici".

Zvanični Beograd i vlasti Republike Srpske i dalje negiraju da je u Srebrenici počinjen genocid, već govore da je reč o „strašnom zločinu".

Za genocid nad najmanje 8.372 Bošnjaka i druge ratne zločine u srebreničkom regionu, više od 50 osoba je osuđeno na oko 700 godina zatvora.

Na doživotne kazne zatvora, između ostalog i zbog Srebrenice, osuđeni su 2017. Ratko Mladić, bivši komandant VRS, kao i 2019. bivši predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić.

Mladićeve slike, murali i grafiti, koji ga slave kao heroja, često se mogu videti na ulicama gradova u Srbiji i Srpskoj.

Rezolucijom se naglašava i važnost završetka procesa pronalaska i identifikacije preostalih srebreničkih žrtava, kojih je i više od 1.000, uz poziv na nastavak procesuiranja odgovornih.

Posebna se pažnja usmerava na pripremu obeležavanja tri decenije od genocida 2025. godine.

Srbija aktivno lobira protiv usvajanja rezolucije u Ujedinjenim nacijama, u čemu ima podršku Rusije.

U Njujork je otišao predsednik Srbije Aleksandar Vučić, ispraćen blagoslovom patrijarha Srpske pravoslavne crkve Irineja i molitvom u beogradskom Hramu Svetog Save, kojoj je prisustvovao i politički vrh Republike Srpske.

Patrijarh se, kako kaže, molio da „bog Vučiću da snage" kako bi „dostojanstveno i argumentima zastupao narod".

„Razgovarao sam sa našim prijateljima, očekuju 100 glasova za, od 193 zemlje, mi očekujemo manje od 100 glasova za", rekao je Vučić za RTS iz SAD.

„Sve što budu imali ispod značiće ogromnu podelu, jer dobar deo muslimanskih zemalja koji se plaši neće ući na glasanje", dodao je.

Javno je snimkom na Instagramu pozvao „grčke prijatelje i braću" da budu uzdržani i glasom pokažu „koliko poštuju srpske prijatelje".

Ipak, naveo je da zna da Srbija „nema šansu da pobedi", jer su argumentacije velikih sila „zastrašujuće".

„Oni kažu da ne može ceo narod da bude odgovoran, ali ja ne mogu da lažem ni sebe ni svoju zemlju i narod. Ne mora odgovornost samo da bude politička, ona može da bude i moralna i svaka druga", rekao je Vučić.

Nemačka i Ruanda, kao inicijatori nacrta rezolucije, istakli su da dokument ne cilja Srbiju, kao i da ne implicira kolektivnu krivicu.

Potočari, 2019.
Vladimir Živojinović
U mezarju Memorijalnog centra Srebrenica do sada je sahranjeno 6.610 žrtava, a traga se za više od hiljadu nestalih osoba.

Šta je genocid?

Definiše se kao svesno i sistematsko uništavanje grupe ljudi zbog njihove etničke, nacionalne, religijske ili rasne pripadnosti, navodi se na sajtu enciklopedije Britanika.

Rafael Lemkin, poljski advokat, prvi je iskoristio ovaj termin 1944. godine kako bi opisao, pored ostalih, zločine nacista nad Jevrejima tokom Drugog svetskog rata.

Ujedinjene nacije od 1946. prepoznaju genocid kao vid zločina, a dve godine kasnije usvajaju i Konvenciju o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida, koju su ratifikovale 153 države sveta.

Pored presuda nacistima za zločine nad Jevrejima i pripadnicima Vojske RS za masovno ubistvo muslimana u Srebrenici, Međunarodni krivični sud za Ruandu doneo je presudu da su Huti, većinska etnička grupa u toj afričkoj zemlji, tokom građanskog rata 1994. godine sproveli genocid nad manjinskim narodom Tutsi.

Pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju u Hagu vođeni su postupci protiv 20 okrivljenih, a prva osuđujuća presuda za genocid u Evropi posle suđenja nacistima doneta je 2004. protiv Radislava Krstića, bivšeg generala Vojske Republike Srpske.

Tada je i prvi put sudski utvrđeno da je u Srebrenici počinjen genocid.


Pogledajte i ovu priču: Kako je nastao termin genocid


Menja li rezolucija odnose na Balkanu?

Među kosponzorima Rezolucije o Srebrenici je i većina balkanskih zemalja: Albanija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Hrvatska, Slovenija i Severna Makedonija.

Crna Gora nije među njima, ali je najavila da će glasati za usvajanje rezolucije.

Usvojena su i dva amandmana Crne Gore na rezoluciju, kojima je cilj da „doprinesu otklanjanju iskrivljenih i pogrešnih interpretacija, spreče nerazumevanje i dalju politizaciju ovog pitanja", navodi crnogorski premijer Milojko Spajić.

Tu je opet reč o kolektivnoj i pojedinačnoj krivici za genocid.

Prvi je glasio „ponavljajući da je krivica za zločin genocida individualizovana, te se ne može pripisati bilo kojoj etničkoj, verskoj ili drugoj grupi ili zajednici u celini".

Drugi kaže da se „potvrđujući nepovredivost opšteg okvirnog sporazuma za mir u Bosni i Hercegovini u svim njegovim odredbama".

Međutim, predsednik Vučić smatra da je Crna Gora amandmanima odigrala „prljavu ulogu", nazivajući je „potrčkom, jer je rađeno po nečijem nalogu".

Rezolucija o Srebrenici posebno je važna tema u Bosni i Hercegovini.

Denis Bećirović, bošnjački član Predsedništva BiH, smatra da je njen cilj da „ojača proces poverenja i pomirenja", što smatra „jako važnim za budućnost regiona".

Smatra da međunarodna zajednica „ima obavezu prema žrtvama i civilizaciji da ne dopusti da se genocid desi bilo kada i bilo gde".

„Da bismo u tome uspeli, rezolucija, kojom će se probuditi moderni svet, mora biti usvojena", naveo je.

Milorad Dodik, lider Republike Srpske, koji često negira genocid u Srebrenici, najavio je da bi RS mogla da „napusti odlučivanje u BiH" ukoliko rezolucija bude usvojena.

Naziva je „izmišljenom formom" čiji je cilj da se „kroz individualne presude u Hagu prebaci kolektivna odgovornost na jedan narod, srpski narod".

Dodik je prisustvovao sednici Vlade Republike Srpske u Srebrenici koja je zakazana za četvrtak, kad i glasanje u UN i odatle najavio sporazum o mirnom razgraničenju.

Čitavog dana mere bezbednosti u ovom gradu su bile podignute na najviši nivo.

Mihajlo Vučić smatra da bi rezolucija mogla da bude „vrsta opomene vlastima u Republici Srpskoj zbog osporavanja odluka centralnih institucija BiH i visokog predstavnika Kristijana Šmita, kao i secesionističkih izjava".

On ne smatra da se ista poruka upućuje i srpskim vlastima, jer „Beograd formalno nema ohrabrujući stav prema takvim istupima vlasti u RS".

„Ali, činjenica je da ni Krivični zakonik u Srbiji ne prepoznaje negiranje genocida u Bosni i Hercegovini kao krivično delo, pa je moguće da međunarodna zajednica rezolucijom pokušava da podstakne Srbiju da to promeni", dodaje.

Međunarodni sud pravde u Hagu oslobodio je Srbiju direktne odgovornosti za genocid u Srebrenici presudom iz 2007. godine, iako je utvrđeno da Srbija nije preduzela korake kako bi sprečila genocid ili kaznila počinioce.

Skupština Republike Srbije je 2010. usvojila Deklaraciju o Srebrenici kojom je osuđen ovaj zločin, koji nije okarakterisan kao genocid, i srpski zvaničnici i danas odbijaju da ga tako nazivaju.

Ukoliko bi rezolucija doprinela donošenju zakona u Srbiji kojim se negiranje genocida u Srebrenici smatra krivičnim delom, moglo bi da dođe do pomaka u odnosima na Balkanu, smatra Mihajlo Vučić.

„To bi bio konkretan korak za Srbiju, značajno bi se popravili odnosi sa Sarajevom, koje to odavno traži od Beograda, što očekuje i međunarodna zajednica".


Pogledajte video: Šta se dešavalo u Srebrenici


Zašto rezoluciju donosi Generalna skupština, a ne Savet bezbednosti UN?

Vučić kritikuje i glasanje u Generalnoj skupštini UN, smatrajući da je Savet bezbednosti mesto za odlučivanje.

„Obaveza je da se pitanjem BiH bavi Savet bezbednosti zato što je i dalje reč o nestabilnom regionu, zato što i dalje tu postoje i međunarodne snage i ono što oni nazivaju visokim predstavnikom", rekao je predsednik Srbije.

Međutim, i rezolucija o genocidu tokom građanskog rata u Ruandi 1994. takođe je usvojena u Generalnoj skupštini UN 2003. godine, ukazuje Mihajlo Vučić, stručnjak za međunarodno pravo.

„Nema razloga da i sada ne bude tako, jer tema rezolucije spada u domen kulture sećanja ili političke deklaracije, za šta Savet bezbednosti nije adekvatna institucija", kaže.

Savet bezbednosti se „isključivo bavi očuvanjem mira i bezbednosti, donosi pravno obavezujuće akte i ima mehanizme da ih silom sprovede u praksi, ukoliko ih države ne poštuju", objašnjava.

Dokumente Generalne skupštine UN Mihajlo Vučić poredi i sa rezolucijama Evropskog parlamenta.

„To su srodne institucije, imaju širok demokratski legitimitet, jer predstavljaju sve članice Ujedinjenih nacija, odnosno Evropske unije, ali države ne snose odgovornost za kršenje njihovih akata", ukazuje.

Gordi podseća da je usvajanje rezolucije o genocidu u Srebrenici pokušano 2015. baš kroz Savet bezbednosti, ali bezuspešno usled veta koji je uložila Rusija.

„Zbog toga se sada ide na Generalnu skupštinu, jer tamo ne postoji pravo veta, a rezolucija može da bude izglasana prostom većinom.

„Da bi kasnije prošla i u Savetu bezbednosti mora da dobije dvotrećinsku podršku, što nije lako, s obzirom na podele u svetu", smatra.


Pogledajte video: Obuća ubijenih u Srebrenici kroz objektiv sarajevskog fotografa


Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk