Evropski političari kada ih optuže za plagijate daju ostavku, srpski - još i napreduju

Time su se pridružile nizu evropskih političara koji su se povukli sa funkcija nakon što su uhvaćeni u intelektualnoj krađi.
 
Poslednji takav slučaj tiče se norveške ministarke zdravlja Ingvild Kjerkol, koja je podnela ostavku dan pošto je istraga Univerziteta Nord utvrdila da u njenom magistarskom radu postoji "ne tako mala količina plagijata".
 
U Srbiji je nezamisliva scena da se ovim povodom pojave na konferenciji za medije pojave funkcioneri, suočeni s optužbama da su plagirali doktorate, još manje da bilo ko zbog toga snosi političke posledice, piše Danas.
 
Naprotiv, svojim ranijim izjavama Aleksandar Vučič je branio one čije su diplome dovedene u pitanje - i Nebojšu Stefanovića, bivšeg ministra policije i Sinišu Malog, aktuelnog ministra finansija, a kome bi, kako je govorio, poverio državne finansije i da ima završenu samo osnovnu školu.
 
Umesto da se neko od njih zbog moralne odgovornosti povukao iz političkog života, ako ih već "šef" nije smenio, ostavke su svojevremeno dali oni bez mrlje u karijeri.
 
Jedan od njih, Slobodan Prvanović, naučni savetnik u Institutu za fiziku, koji je dao ostavku na mesto zamenika Odbora za profesionalnu etiku Univerziteta u Beogradu, zbog neslaganja sa odlukom tog tela o doktoratu Siniše Malog, kaže za Danas da nema smisla praviti paralelu između postupaka evropskih i domaćih političara koji su uhvaćeni u pokušaju da se okoriste plodovima tuđeg akademskog rada.

"Srbija je, sada već, daleko od civilizovanog sveta. Naša svakodnevica ni malo ne liči na onu u tom svetu, pa nema smisla praviti paralelu ni po kom pitanju između nas i njih. Tek da se sruši ovaj nakaradni režim, kada dođe do temeljne promene sistema, imaće smisla govoriti o tome. Tek tada, u žargon će se vratiti reči kao što su poštenje, odgovornost i čast. Dotle - 'piši propalo'", kaže Prvanović.
 
On ocenjuje da je Srbija duboko potonula u bezakonje, da ni sam predsednik ne poštuje Ustav i zakone, a sa klikom koja ga okružuje na vlasti, u potpunosti je devastirao pravosudne i sve druge institucije kojima je obaveza da obezbeđuju poštovanje propisa.
 
"Oni se ne ponašaju kao službenici koji su u službi države i građana, ne ponašaju se čak ni kao lideri koji državu i narod vode u nekom pravcu. Oni se ponašaju kao nekakve primitivne gazde kojima se sve može i koji mogu da rade šta god im se hoće. Gledajući to, ogroman broj građana je svoj prosperitet, pa i golu egzistenciju, video u priklanjanju toj hordi osionih i neotesanih vlastodržaca. Ta epidemija muljanja, korumpiranja i prostituisanja u generalnom smislu zahvatila je sve segmente društva. Nažalost, ni intelektualna elita nije ostala imuna", komentariše Prvanović.
 
U takvom moralnom brlogu, dodaje, nikakvo iznenađenje ne treba da izazove neko kršenje propisa.
 
"Naprotiv, vest bi bila kada bi se neka institucija otrgla iz kandži uzurpatora, kada bi neko kome se može da nešto stekne na nepošten način odlučio da to ne učini ili kada bi neko priznao i iskreno se pokajao zbog zloupotrebe položaja", ističe Prvanović.
 
Dok se u evropskim zemljama plagijati političara završavaju povlačenjem iz javnog života, kod nas započinju promocijom u političkoj karijeri, primećuje Vladan Čokić, naučni savetnik i član Mreže akademske solidarnosti i angažovanosti (MASA).
 
"Tu ne govorimo o neakademskom ponašanju, jer su domaći politički plagijatori svetlosnim godinama udaljeni od akademskog rada, već o neprofesionalnosti koja se posledično nameće na odgovornim državnim funkcijama kao što su položaji ministra, gradonačelnika ili guvernera Narodne banke. Postavlja se pitanje čemu neprimereno i nezajažljivo kićenje diplomama, čemu čak političko korišćenje državnog aparata da se ospore univerzitetski dokazani plagijati? Da li su to samo lični kompleksi i izgubljen kontakt sa realnošću ili je ipak u pitanju interesni blagoslov stranačkog vođe koji je silom prilika medijske blokade i izbornim manipulacijama istovremeno i predsednik ove države? To se pitanje postavlja nakon zahvalnosti upućenoj istome u ponovljenom inostranom doktoratu od strane našeg najpoznatijeg plagijatora trenutno na funkciji ministra finansija", ističe Čokić.
 
Njegova koleginica Jelena Jerinić, profesorka Pravnog fakulteta Univerziteta Union, koja je takođe članica MASA, kaže da primeri evropskih političara koji su odstupili sa funkcije nakon optužbi za plagijate ukazuju da u tim društvima sa jedne strane postoji stvarna autonomija univerziteta, a sa druge politička odgovornost nosilaca izvršne vlasti.
 
"U interesu je univerziteta da svoj ugled i integritet sačuva između ostalog i tako što ozbiljno ispituje navode o plagijatima i drugim oblicima neakademskog ponašanja. Čini se da je u Srbiji politički pritisak na univerzitete još uvek snažan i da oni ne uspevaju da se tom pritisku odupru, pa u takvim uslovima trpi autonomija univerziteta", primećuje Jerinić.