Nastavnik priča, đaci ne slušaju: Koji su najveći disciplinski problemi u školama u Srbiji?

– To znači da oni sede na časovima po nekoliko sati, a da pritom vežbaju pažljivo neslušanje. Ranija istraživanja Instituta za psihologiju koja su bila usmerena ka doživljaju obrazovanih aktivnosti jasno su pokazala da su te aktivnosti učenicima „teške“, odnosno traže od njih mentalni angažman, ali su im i dosadne. Posledice dosade u školi su i izvan okvira nenaučene lekcije na času. Novija istraživanja pokazuju da se čest osećaj dosade u školi mogu povezati sa pojavom nasilničkog ponašanja. Tako da bi zanimljiva, angažujuća nastava bila i mera prevencije nasilja u školi – kaže za Danas psihološkinja Marina Videnović, analitičarka u PISA 2022 u Srbiji.

Đaci iz Srbije po ovom disciplinskom problemu prednjače u odnosu na vršnjake iz drugih zemalja učesnica poslednjeg ciklusa PISA, u kojima 30 odsto učenika ne sluša šta nastavnik govori na času.

Na pitanje u čemu, odnosno u kome je problem – u nezainteresovanim srednjoškolcima ili “dosadnim” lekcijama i nastavnicima, Videnović kaže da se vremenom formira sledeći obrazac: lekcije i predavanja nastavnika nisu zanimljiva učenicima, đaci gube motivaciju, nastavnicima je sve teže da održe njihovu zainteresovanost, a kako su nastavnici sve manje uspešni u tome, motivacija učenika nastavlja da slabi.

 
Vremenom se verovatno formiraju uverenja kod učenika da ništa što dolazi iz škole i sa časa može biti zanimljivo, korisno i interesantno, a kod nastavnika da je đake nemoguće zainteresovati.

Zašto je učenicima dosadno?
– I spoljašnja provera kvaliteta rada škola (eksterna evaluacija) pokazuje da je dominantni oblik nastave i dalje tradicionalan (nastavnik predaje, učenici slušaju, zapisuju, pamte). Zapravo je u ovom obliku nastave velika odgovornost na nastavniku jer on mora biti zanimljiv, interesantan, dobar glumac na sceni kako bi posle nekoliko sati zadržao pažnju učenicima. Dominantnost ovog oblika nastave je teško opravdati u današnje vreme kad su informacije dostupne mnogo lakše nego u ranijim periodima. Zašto bi onda učenik slušao nastavnika, kad do svih tih informacija može lako doći i već ih ima u knjizi, prezentaciji, na internetu? I onako će se posle časa tim izvorima vratiti, kada zapravo tek počinje proces učenja – odgovara Videnović zašto je đacima dosadno u školi.
Prema njenom mišljenju, zaokret koji je potrebno napraviti podrazumeva da čas ne služi dobijanju informacija nego vežbanju kako se one mogu naći, selektovati, iskoristiti kako bi se rešio neki problem sa kojim će se učenik susretati. Takav pristup bi, dodaje, zahtevao osmišljavanje časa u kojem se aktivnost učenika ne svodi samo na pažljivo slušanje već obuhvata aktivne pokušaje da se nešto savlada, reši neki problem.

Više teksta pročitajte OVDE.