Digitalna era i autorska prava

Autorska prava u Republici Srbiji regulisana su Zakonom o autorskim pravima. 

„Autorsko delo je originalna duhovna tvorevina autora, izražena u određenoj formi, bez obzira na njegovu umetničku, naučnu ili drugu vrednost, njegovu namenu, veličinu, sadržinu i način ispoljavanja, kao i dopuštenost javnog saopštavanja njegove sadržine“, definicija je autorskog dela u Zakonu o autorskim pravima.

Kako se dalje navodi u Zakonu, autor uživa moralna i imovinska prava u pogledu svog autorskog dela od trenutka nastanka autorskog dela. 

Autorskim pravima zaštićena su pisana dela, govorna dela, dramska, dramsko-muzička, koreografska i pantomimska dela, kao i dela koja potiču iz folklora, muzička dela, sa rečima ili bez reči, filmska dela, dela likovne umetnosti, dela arhitekture, primenjene umetnosti i industrijskog oblikovanja, kartografska dela,  planovi, skice, makete i fotografije i pozorišna režija.

Autorska prava dele se u tri podgrupe: moralna, imovinska i sporedna prava.

Svetski dan knjiga i autorskih prava: Knjige u digitalnom okruženju

Digitalizacija knjiga donela je mnoge prednosti korisnicima. Elektronske knjige brzo se distribuiraju. Mogu se kupiti sa bilo kog mesta i u bilo koje vreme.

Pristup elektronskim knjigama štedi vreme koje bi osoba morala da izdvoji za fizički odlazak u knjižaru ili biblioteku. To je pogotovo slučaj kada je korisniku potrebna knjiga iz biblioteke koja je već pozajmljena, te mora čekati da je drugi korisnik vrati. 

Elektronske knjige posebno su olakšavajuće za studente. Često im je potrebna literatura koja se ne sme iznositi iz biblioteka. Ukoliko žive u manjem mestu, neretko se dešava da u njihovoj gradskoj biblioteci nema literature koja im je potrebna. Takođe, elektronske knjige su pretražive, što studentima, kao i naučnim radnicima može skratiti vreme istraživanja.

Postoje i uređaji koji služe baš za čitanje elektronskih knjiga, tzv. e-čitači knjiga.

Ipak, elektronske knjige posebno su podložne pirateriji, odnosno neautorizovanu upotrebu i distribuciju. Internet je preplavljen nelegalnim kopijama. Preuzimanje nelegalnih kopija direktno utiče na prihode izdavača i autora. Osim što utiče finansijski, piraterija može imati i socijalni i moralni uticaj, jer potkopava priznavanje i poštovanje prava intelektualne svojine.

Pitanje autorskih prava pokreće i sve razvijenija veštačka inteligencija.

Vanja Subotić, sa Instituta za filozofiju Filozofskog fakulteta, u intervjuu za Nedeljnik Vreme objašnjava da dolazi do prekomerne proizvodnje tekstova koji su sada isključivo generisani veštačkom inteligencijom.

Ona je za Vreme navela kako se postavlja pitanje kako pronaći način da prepoznamo koje delove jeste pisao čet bot, a koje delove je pisao čovek, kao i pitanje da li ćemo tada morati da navodimo ChatGPT kao koautora.

Veštačka inteligencija funkcioniše tako što “uči” na osnovu onoga što je dostupno na internetu. Ukoliko analizira tekst koji je nečije autorsko delo i na osnovu njega generiše novi sadržaj, ukoliko iskoristi delove tog teksta, to bi predstavljalo kršenje autorskih prava.

Takođe, kreiranje tekstova generisanih veštačkom inteligencijom pokreće pitanje kreativnosti i originalnosti autorskih dela.

Podsetimo, Svetski dan knjiga i autorskih prava obeležava se danas, 23. aprila. 

U Narodnoj biblioteci obeležen je tako što su bibliotekari deci čitali priče, ali i projekcijom sinhronizovanog filma "Pipi Duga Čarapa" ("Pipi se useljava u Valikulu"). 

Autorska prava novinarskih tekstova

Poštovanje autorskih prava princip je naveden u Kodeksu novinara Srbije.

Ipak, nije redak slučaj da se autorske novinarske tekstove drugi portali preuzimaju bez  navođenja izvora i linka ka izvornom tekstu.

Udruženje novinara Srbije je početkom decembra 2023. godine održalo tribinu "Zaštiti svoja i poštuj tuđa autorska prava".

Na tribini su, kako piše UNS, advokati Uroš Nedeljković i Dušan Popović naveli kako sud kao originalnu autorsku tvorevinu ne tretira vest i izveštaj, a nekad čak ni intervju.

Zaključak te tribine bio je da novinari uz pomoć udruženja treba da pokrenu inicijativu kojom bi odredili minimalan iznos odštete za krađu teksta, baš kao što su to učinili fotoreporteri pre nekoliko godina i zaštitili svoja autorska prava kada su u pitanju fotografije.

Kako je početkom decembra 2023. godine saopštio UNS, Višem sudu u Beogradu za tri godine podnete su 1.003 tužbe protiv novinara, urednika i medija zbog povrede autorskih prava što je na nivou višegodišnjeg proseka.

Kršenje autorskih prava predstavlja nepoštovanje truda, rada i kreativnosti osobe koja je svoje vreme uložila u određeno delo. Iako je teško kontrolisati i pratiti ono što se distribuira na internetu, važno je pronaći mehanizam koji će pomoći zaštiti autorskih prava u digitalnom okruženju.