Eko takse maše suštinu, ali lepo pune budžet

Novac koji se poslednjih 20 godina naplaćuje kroz ekološke takse uglavnom se ne troši na zaštitu životne okoline. Analize Fiskalnog saveta pokazuju da se u periodu od 2011. do 2022. godine po osnovu ekoloških naknada u budžet iz privrede „prelilo“ 337 milijardi dinara, a procenjuje da je Srbija za te pare do sada mogla da reši barem trećinu problema u ekologiji.

Naime, od 2012. godine sredstva prikupljena kroz ove naknade ne moraju da se troše na zaštitu životne okoline. To znači da Srbija od naknada za životnu sredinu redovno prihoduje više nego što u životnu sredinu ulaže, ukazuju dostupni podaci iz budžeta.

Dodatno, država se kroz „zelenu državnu obveznicu“ dodatno zadužila milijardu evra, takođe se pozajmila kod kineskih banaka zadužila 3,2 milijarde evra za izgradnju kapaciteta za prečišćavanje voda.

Od drugih banaka, država i fondova za zaštitu okoline (ili prelazak na „zelenija“ rešenja) verovatno se takođe mere milijardama evra.

Prema procenama nadležnih, potrebna ulaganja u ovu oblast su 12 milijardi evra, pa se lako dolazi do računice da smo i sami mogli makar da počnemo da investiramo u ove projekte.

Ministarstvo finansija nije odgovorilo na naša pitanja u vezi prkupljenih naknada od ekološke takse. Eksperti tvrde i da je problem što se ove ekološke takse naplaćuju „pro forme“, niske su i zapravo ne stimulišu kompanije da razmišljaju o smanjenju svog ekološkog otiska. 

„Mi smo poslali neke zamerke, jer uredba ne uzima u obzir bilo kakva ulaganja, odnosno ne stimuliše privredne subjekte da bilo šta urade po pitanju zaštite i unapređenja zaštite životne sredine. Imate fiksne iznose koje (firme) plaćaju, a nekome je lakše da plati nešto i da ne mora da menja ništa… Iznosi ne variraju mnogo u odnosu na to da li je neko veliko, malo ili srednje preduzeće, naročito za one iz kategorije ‘veliki’“, kaže Slobodan Krstović, Direktor Odeljenja za održivi razvoj u NALED-u.

Podsećamo, visina naknada za ekološku taksu uređena je posebnom uredbom, koja ih razrezuje shodno veličini preduzeća i šifri delatnosti koju ta firma obavlja.

Za podnošenje prijave potrebno je da se popuni Obrazac 1, koji može da se podnese i online, putem portala Lokalne poreske administracije (LPA).

Ukoliko preduzeće ima veliki negativni uticaj na životnu sredinu, eko-taksa za godinu dana za mikro pravna lica i preduzetnike iznosi 20.000 dinara, za mala pravnih lica je 200.000 dinara, za srednje veličine godišnja onih koji mnogo zagađuju obaveza je 500.000 dinara, dok je za „velike“ iznos dva miliona dinara.

Ako preduzeća imaju srednji negativan uticaj na životnu sredinu – za mikro pravna lica i preduzetnike naknada je 10.000 dinara, mala preduzeća 100.000 dinara, a za srednja 250.000 dinara. Velika preduzeća koja imaju srednji negativan uticaj na životnu sredinu plaćaju milion dinara.

Za mali negativni uticaj, mikro pravna lica i preduzetnici plaćaju za celu godinu 5.000 dinara, mala 50.000 dinara, srednja iznos od 125.000 dinara i velika preduzeća 500.000 dinara.

Svi paušalci će biti u kategoriji najnižih taksi u okviru svake od tri kategorije delatnosti.

Kako Krstović objašnajva ova kategorizacija nije nova i primenjuje se još od 2019. godine, ali neke druge stvari su u okviru ekoloških taksi u NALED-u registrovane kao problem.

Više na LINKU.