Predsednički izbori u Severnoj Makedoniji: Drugi krug 8. maja, zajedno sa glasanjem za parlament

Severna Makedonija neće dobiti novog predsednika u prvom krugu izbora, jer ni prvoplasirana Gordana Siljanovska Davkova iz opozicione VMRO DPMNE, ni odlazeći šef države Stevo Pendarovski nisu osvojili više od 50 odsto glasova 1,8 miliona registrovanih birača.

Siljanovska Davkova je zadobila poverenje 39.5 odsto glasača izašlih na predsedničke izbore, sedme otkako je ova bivša jugoslovenska republika proglasila nezavisnost 1992. godine, pokazuju preliminarni rezultati Državne izborne komisije na blizu 80 odsto prebrojanih listića.

„Posle maja će sve biti drugačije, ubeđena sam u to", kaže Siljanovska Davkova za BBC na srpskom dok uz osmeh slavi prednost na izborima.

Severna Makedonija „ima šanse da bude drugačija država".

U drugom krugu 8. maja, kada će biti održani i parlamentarni izbori, ona će se suočiti sa Pendarovskim, kandidatom vladajućeg Socijaldemokratskog saveza Makedonije (SDSM), koji je zadobio poverenje 19.3 odsto glasača.

Na prethodnim predsedničkim izborima 2019, Pendarovski je u drugom krugu pobedio upravo Siljanovsku Davkovu.

Izlaznost u prvom krugu bila je oko 48 odsto.

• Ohridski sporazum, 20 godina kasnije: Priča o ratu koji nije proključao
• Šta je Plan rasta Evropske unije za Zapadni Balkan
• Severna Makedonija promenila ime, ali ne i probleme

Kandidati i obećanja

Četiri godina pošto je postala članica NATO saveza i nepune dve od početka pristupnih pregovora sa Evropskom unijom, Severnu Makedoniju potresaju korupcionaške afere, politička previranja i spor ekonomski rast, iako je prosečna zarada u zemlji 2023. dostigla oko 800 evra.

Zemlja je 78. od 150 zemalja sveta na listi percepcije korupcije za 2023. godinu koju objavljuje nevladina organizacija Transparensi internešnel.

Valentina Mitev, 50-godišnja Skopljanka, život u Severnoj Makedoniji opisuje kao „osrednji".

„Mi stariji i nekako živimo, ali za mlade je strašno… Sve više odlaze u Evropsku uniju i Ameriku", sleže ramenima.

Bilo je i onih koji su na pitanje o izborima davali gotovo filozofske odgovore.

„Promene? I da bude promena ništa se neće promeniti", navela je žena koja se predstavila samo kao Vini.

„Zato što nismo mi kreatori ničega, već oni odozgo, iz sveta, koji se pitaju za sve."

I Pendarovski i Siljanovska Davkova su obećavali snažnu borbu protiv korupcije tokom kratke predizborne kampanje.

„Pravosuđe nije nezavisno, vlast se zloupotrebljava korupcijom, krađom i ličnim bogaćenjem, a nema odgovornosti, istrage i kazne, sem za najmanje 'ribe'.

„Javne nabavke su rak" društva, optuživala je Siljanovska Davkova.

Borba protiv korupcije i organizovanog kriminala biće prioritet, obećao je 61-godišnji Pendarovski.

„Snaga organizovanog kriminala bila je potcenjena i žalim što nije bilo dovoljno hrabrosti i istrajnosti u borbi protiv korupcije", kaže odlazeći predsednik.

Predsednička funkcija je mahom ceremonijalna i lider države ne donosi izvršne odluke, ali može da predlaže sudije za vrhovni i ustavni sud parlamentu za konačnu odluku.

Dug put ka EU

Severna Makedonija je čekala blizu 17 godina da Brisel odobri početak pristupnih pregovora za članstvo u Evropskoj uniju - od podnošenja kandidature 2005, Grčka je blokirala pristup Skoplju zbog spora oko imena zemlje.

Kada je ovaj problem rešen 2018. i Makedonija postala Severna Makedonija, na početak pregovora EU sa Skopljem stavljena je nova blokada, ovog puta bugarski veto 2020. godine zbog spora oko jezika i istorije.

Uz posredovanje Brisela, otklonjena je i ta prepreka, ali proces pridruživanja može da traje godinama.

Pendarovski i Siljanovska Davkova se slažu da je budućnost zemlje u Evropskoj uniji, ali imaju različite poglede na sam put.

„Posvetiću se izgradnji politike nove realnosti na našem putu ka EU", rekao je Pendarovski, pozivajući na promene ustava kojima bi bugarska nacionalna manjina bila registrovana.

Siljanovska Davkova se nije izjašnjavala o promenama ustava, već insistira na „dubokim reformama" u društvu.

„Pored reformi sistema i načina razmišljanja, potrebna nam je i ova vizija, vođstvo i aktivna posvećenost i stručnost u samom procesu pridruživanja", rekla je 70-godišnja kandidatkinja.

Ko su ostali kandidati?

Albanska zajednica u Makedoniji, koja čini oko četvrtine stanovnika ove balkanske države, na izborima je imala dvojicu kandidata.

Bujar Osmani, ministar spoljnih poslova Severne Makedonije, bio je kandidat Demokratske unije za integraciju (DUI), koja uz SDSM čini vlast u zemlji.

Opoziciona albanska koalicija Vredi kandidovala je Arbena Taravarija, gradonačelnika Gostivara, grada na severozapadu zemlje.

Ova koalicija se protivi DUI-ju i ima podršku partije Samoopredeljenje kosovskog premijera Aljbina Kurtija.

Predsedničke kandidate imale su i tri manje partije.

Gradonačelnik Kumanova Maksim Dimitrevski bio je kandidat pokreta Za našu Makedoniju (ZNAM), profesorka prava Biljana Venkovska Levice, a Stevčo Jakimovski Građanske opcije za Makedoniju (GROM).

Pogledajte i ovaj video:

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk