Zbog manjka radnika tržište Srbije vapi za penzionerima, ali su plaćeni mizerno i bez beneficija

Sada i specijalizovani portali za oglašavanje kao što su MojPosao ili Posao.hr imaju izdvojene rubrike za poslove namenjene penzionerima. Razne firme, poput nekih koje se bave obezbeđenjem, takođe preko oglasa traže penzionere koji bi želeli da se zaposle.
 
Za razliku od Srbije gde se veliki broj penzionera zapošljava na osnovu ugovora van radnog odnosa, kao što su oni o privremenim i povremenim poslovima ili ugovorima u delu, penzionerima je u Hrvatskoj od 2019. omogućeno da rade pola radnog vremena, odnosno 20 sati nedeljno, a da uz to i dalje primaju pun iznos penzije.
  
Predsednik Sindikata penzionera "Nezavisnost" Miloš Grabundžija ocenio je za Biznis.rs da i na domaćem tržištu rada postoji ogromna potražnja za zapošljavanjem penzionera, ali da najstariji građani nemaju nikakve povlastice.
 
"Nažalost, penzioneri koji rade u Srbiji nemaju nikakve beneficije. Poslodavci uglavnom gledaju da na njima zarade, odnosno da im plate najmanje moguće naknade", ističe Grabundžija.

Procene su da je od ukupnog broja penzionera čak 42.000, odnosno oko 2,5 odsto, i dalje radno angažovano, međutim sagovornik Biznis.rs kaže da niko nema tačan podatak o broju zaposlenih penzionera.
 
"Poslodavci ne žele da daju podatke o tome koliko penzionisanih radnika zapošljavaju, jer umesto rada 'za stalno', gde se plaćaju PIO doprinosi, oni rade ili na crno ili uz ugovore o privremenim i povremenim poslovima", objašnjava Grabundžija.
 
On dalje navodi da, kada je reč o zanimanjima nakon penzionisanja, najčešće rade vojna lica i penzionisani policajci.
 
"Najviše ima ljudi koji rade kao obezbeđenje za privatne firme, ali i inženjera, lekara čija je stručnost potrebna jer nema dovoljno adekvatnog kadra. Takođe, sve više najstarijih građana zapošljava se u marketima. To što je u Hrvatskoj uvedeno da se radi pola radnog vremena za pun iznos penzije moglo bi da se primeni i u Srbiji, uz zapošljavanje sa svim pogodnostima prema zakonu koje imaju i zaposleni na neodređeno", naglašava Grabundžija.
 
Korisnici starosne i prevremene starosne penzije prema zakonu mogu bez ograničenja da budu radno anagažovani po bilo kom osnovu i da nesmetano koriste penziju. Zakon postavlja ograničenja kada je reč o korisnicima porodične i invalidske penzije. Ako se korisnik porodične penzije zaposli ili registruje samostalnu delatnost, obustavlja se isplata porodične penzije.
 
Korisnici porodične penzije mogu da budu radno angažovani samo po ugovoru o delu i autorskom ugovoru, pod uslovom da iznos ostvarene ugovorene naknade na mesečnom nivou ne prelazi iznos najniže osnovice u osiguranju zaposlenih, važeće u momentu uplate doprinosa.
 
Ono što mnoge penzionere interesuje je da li se dodatnim radom, kao i nastavljanjem plaćanja doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, menja obračun penzije.
  
Iz PIO Fonda kažu da, s obzirom na to da se i za penzionere koji nakon penzionisanja nastave da rade obavezno plaćaju doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje, to znači da se i za sve te nove periode rada, po bilo kom osnovu, navršava staž osiguranja koji nije uzet u obzir pri ostvarivanju prava na penziju.
 
Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju daje mogućnost da se penzija ponovo odredi po prestanku osiguranja, u slučaju da je to novo osiguranje trajalo najmanje godinu dana. Ova mogućnost dostupna je samo korisnicima prava na starosnu penziju. Pri određivanju novog iznosa penzije korisniku će se isplaćivati povoljniji iznos.
 
U slučaju da je korisnik penzije prijavljen na osiguranje, po bilo kom osnovu, on je u obavezi da plaća doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje. Doprinos za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje se plaća po stopi od 24 odsto na zaradu, odnosno na osnovicu osiguranja, i ta stopa se ne umanjuje bez obzira na to da li je u pitanju osiguranik – zaposleni ili korisnik starosne penzije.