Građani Srbije u slučaju rata moraju biti spremni da funkcionišu bez države bar pet dana

Kako je preneo portal Balkanska bezbednosna mreža, obezbeđivanje zaliha hrane i drugih osnovnih životnih namirnica za najmanje pet dana smatra se obavezom pojedinaca u ratnim i vanrednom stanju radi obezbeđenja uslova za život.

Ministarstvo odbrane izradiće propis koji će definisati individualne pripreme odnosno precizno će navesti šta bi to svaki građanin trebao da ima od zaliha hrane i ostalih potrebština za preživljavanje tokom pet i više dana neke pretpostavljene krize.

Pandemija KOVID-19, rat u Ukrajini i politička nestabilnost sveta nametnuli su promenu pristupa koji je dojuče bio usredređen na procenu da zemljama kao što je Srbija potreban sistem odbrane sa relativno malom profesionalnom oružanom silom.

Novi trend je masovna totalna odbrana u kojoj svoj deo zadataka ima svaki deo društva i svaki građanin pojedinačno i na to se odnosi obaveza samoodrživosti tokom pet i više dana, prenosi portal.

Pre građanskog rata 1991. godine jugoslovenski model odbrane zasnivao se na mehanizmu totalnog angažovanja svih ljudskih resursa i za to se provodila obuka. Taj sistem se održao po inerciji uz postepeni pad interesa države, ali civilna odbrane je imala svoj važan deo zadataka u proleće 1999. godine.

Interes za civilnu odbranu je kasnije ugašen i od 2006. godine nije bio u nadležnosti Ministarstva odbrane.

Totalna odbrana je kao termin ponovo uvedena u strategije odbrane i nacionalne bezbednosti decembra 2019. godine dok je Koncept totalne odbrane definisan prošle godine, ali taj dokument se drži u tajnosti.

Ministarstvo odbrane nedavno je objavilo sažetak osnova totalne odbrane koja je definisana kao zajedničke, sinhronizovane i hijerarhijski uređene mere, složeni postupci i izvođenje aktivnosti borbenog i neborbenog karaktera. U ovkiru civilne odbrane jedan od prioriteta je da se obezbede potrebe i odbrane i stanovništva.

Državne strukture, privredna društva i preduzetnici u ratnom i vanrednom stanju obavezni su da obezbede redovno snabdevanje osnovnim životnim namirnicama, vodom, gorivom, strujom i drugim proizvodima i uslugama. U tom kontekstu od građana se traži da sami prežive neko vreme ako okolnosti nametnu takvu potrebu.