„Svako četvrto selo nema prodavnicu“: Zašto se smanjuje broj poljoprivrednika u Srbiji?

Prema istraživanju Republičkog zavoda za statistiku, u prvom kvartalu ove godine broj registrovanih individualnih poljoprivrednika smanjen je za 4.485 lica, odnosno za 8,1 odsto u odnosu na isti period 2023.

Osim toga, u Srbiji je na popisu poljoprivrede u 2023. godini registrovano 508.365 poljoprivrednih gazdinstava, što je 10 odsto manje u odnosu na anketu iz 2018. godine. Ti podaci beleže i dvocifren pad broja grla u tom periodu, piše Danas.

Komentarišući ove podatke, agroekonomista Žarko Galetin kaže da je popis otvorio tako krupna pitanja i velika iznenađenja, da je broj poljoprivrednika jedno od manjih.

„Mnogo veći problemi su šta se dešava u sektoru stočarstva, u pogledu resursa, obradivog zemljišta. Svi parametri pokazuju da postoji vrlo oštar pad u oblasti poljoprivredne proizvodnje po svim kriterijumima. Pad broja grla stoke, tovnih svinja, ovaca, koza je alarmantan“, ukazuje Galetin.

Stoga, kako pojašnjava, manji broj registrovanih individualnih poljoprivrednika odslikava sa jedne strane tehničku, a sa druge suštinsku sferu u poljoprivredi.

„Ministarstvo za poljoprivredu malo „čisti“ registar poljoprivrednih gazdinstava, pa fiktivna gazdinstva ne mogu ostvariti prava na subvenciju. Ima dosta stvari koje su demotivisale poljoprivrednike, posebno one koji su hteli preko podela gazdinstava u okviru jedne porodice da dobiju podsticaje. Razlog je i ukrupnjavanje gazdinstava, posebno u Vojvodini. Primetno je da raste površina zemlje po jednom gazdinstvu. Sa druge strane, staračka domaćinstva nestaju, pa ta zemlja bude pripojena većim“, objašnjava naš sagovornik.

Osim toga, Galetin dodaje da je još jedan nezanemarljiv razlog to što ljudi ne vide perspektivu u poljoprovredi.

 
„Da bi se ušlo u ozbiljan biznis na tom polju, potrebna su značajna sredstva, oko 20-30 hektara zemlje – što nije nimalo lak zadatak“, tvrdi on.

Više pročitajte na LINKU.