Nekažnjivost policijske torture sistemski problem: „Jedna adekvatna zatvorska kazna imala bi odvraćajući efekat“

U ranim jutarnjim satima 7. aprila u policijskoj stanici u Boru preminuo je četrdesetogodišnji Dalibor Dragijević, brat jednog od osumnjičenih za nestanak i smrt dvogodišnje devojčice Danke Ilić. MUP je istog dana saopštio da je preminuo prirodnom smrću, da mu je u ranim jutarnjim časovima pozlilo i da je uprkos pravovremenom reagovanju policijskih službenika i lekara Doma zdravlja u Boru, koji su pokušali reanimaciju, u 3.10 časova preminuo. Međutim, ispostaviće se da to nije istina.

Desetak dana kasnije nedeljnik Radar je objavio saznanja prema kojima je veštačenjem Instituta za sudsku medicinu u Beogradu ustanovljeno da je Dragijević imao brojne povrede po telu zbog čega je zaključeno da je umro nasilnom smrću. Stručna javnost pozvala je da se utvrdi odgovornost za torturu pritvorenog i pokušaj obmane javnosti MUP-a, a prema odluci Apelacionog tužilaštva u Nišu, utvrđivanjem okolnosti pod kojima je Dragijević preminuo u policijskoj stanici u Boru baviće se Više javno tužilaštvo u Nišu.

Dva meseca ranije dogodila se još jedna smrt koja je usledila nakon zlostavljanja i torture, u zatvoru, od strane zatvorenika. Naime, sedamdesetčetvorogodišnji penzioner preminuo je 4. februara u zatvoru u Padinskoj Skeli. Obdukcija koja je urađena 8. marta potvrdila da je ubijen. On je preminuo od posledica unutrašnjih povreda i krvarenja, nakon što su ga, kako se sumnja, danima tukla trojica drugih zatvorenika Srećko S. (20), Saša S. (21) i Dalibor P. (21). Osim što su ga tukli, oni su penzionera seksualno zlostavljali drškom od metle i tako mu naneli smrtonosne povrede.

Međutim, niko od nadležnih se tim povodom nije oglašavao sve dok vest nije dospela u medije više od mesec dana kasnije. Tek tada se prvo oglasila Uprava za izvršenje krivičnih sankcija, koja je slučaj potvrdila, pa potom i Tužilaštvo, a nakon toga suspendovani su i udaljeni sa posla bivši upravnik Kazneno-popravnog zavoda u Beogradu i još 10 zaposlenih zbog propusta koji su, kako je navedeno, otkriveni unutrašnjom kontrolom.

Najveći broj prijava protiv službenika se odbacuje, a kazne su uslovne
Pravnik i stručnjak za ljudska prava Nikola Kovačević za N1 kaže da kod nas postoji sistemski problem nekažnjivosti za zlostavljanje pre svega u policiji, i to, pre svega, od strane kriminalističke policije.

„Nema slučajeva ili je mali broj njih u kojima je neko za torturu, tj. mučenje u policiji za potrebe iznuđivanja iskaza, za nezakonito kažnjavanje, za generalno nasilje koje se primenjuje, odgovarao na adekvatan način. Kad vlada nekažnjivost to znači da višedecenijsko tolerisanje neadekvatnog postupanja policije prema, pre svega, osumnjičenima u krivičnom postupku dovodi do toga da u svesti službenika koji primenjuju policijska ovlašćenja nema straha od odgovornosti. I kada to tolerišete decenijama i godinama, malo-malo na svakih nekoliko godina desi se dramatičan slučaj u kome se pređu sve razumne granice i u kojima dođe ili do smrti ili teških telesnih povreda ili drugih oblika teškog kršenja ljudskih prava“, kaže Kovačević.

Više na LINKU.