Iza ekonomije – politika, a iza nje zagađenje i izrabljivanje: Gosti N1 o dolasku Sija

„Verujem da poseta Sija Đinpinga Srbiji jeste politička, jer povezivanje sa Kinom ima politički efekat. Pretpostavljam da je cilj da se izbalansira trgovina sa Kinom, jer EU i dalje predstavlja dve trećine spoljne trgovine sa Srbijom, a tu postoji politička moć. Pretpostavljam da će veći deo retorike bit vezan za trgovinsku saradnju“, ocenio je Dimitrije Milić iz Novog trećeg puta.

Srbija je u EU uvezla prošle godine 18 milijardi, u Kinu oko milijardu, dodaje.

„Bez obzira što je poseta političkog karaktera, dosta odnosa se odvija u ekonomskoj sferi“, naveo je.

Oko 30, 40 odsto stanovnika Bora radi u Železari kojom upravljaju Kinezi, podseća Nikola Krstić iz Pokreta Tvrđava.

„S druge strene imamo ekološku komponentu, to je ekstremno zagađenje i vode i vazduha, i čini mi se da ne postoji balans između ekonomije i ekologije, a trebalo bi da postoji. Mi samo tražimo da ta kompanija poštuje zakone, koje ona krši svaki dan. Mi smo pre dve godine podneli krivičnu prijavu koja je pre dva meseca dana odbijena. Osnovno tužilašto u Smederevu je reklo da ne postoje nikakvi dokazi da ne postoje nikakve korelacije između zagašenja koje dolazi iz Železare i zdravlja ljudi, iako smo podneli detaljnu dokumentaciju i analize eksperata sa Medicinskog fakulteta i drugih institucija“, naveo je on.

Zvanični podaci iz Smederevske bolnice pokazuju da je u proteklih 10 godina broj obolelih od raka skočio četiri puta, podseća Krstić.

„Nijednog trena nismo rekli da je to samo zbog kineske kompanije, ne znamo zašto je tako, ali smo imali indicije da postoji uticaj te kompanije. Tužilac je to oddbio bez ikakvih veštačenja, i stvarno mi je teško da poverujem kolika je to hrabrost jer i on živi tu sa svojom porodicom i zna kakva je stvarnost – sa crvenom prašinom, štipanjem u grlu, bolestima… Ali politika je nad pravom“, kaže.

Milić dodaje da je poseta Francuskoj (u svetlu potencijalnog carinskog rata, naročito kada je reč o električnim vozilima) različita po sentimentu posetama Srbiji i Mađarskoj.

„Mađarska će postati hab za evropsko tržište kada je reč o proizvodnji električnih vozila. U tom kontekstu treba gledati i posetu Srbiji. One idu u suprotnom smeru kao ostale evropske države i vezju se za Kinu. Šalje se poruka da Srbija želi da igra na više stolica, ona je ranije nije ni pratila u smislu svoje spoljne politike sa EU. Mađarska želi da se više veže za Kinu u smislu industrije automobila, Srbija velikih projekata“, objasnio je Milić.

Što se tiče rukovodstva kompanija pod kineskom upravom, kaže da je svuda ista stvar, napominje Nikola Krstić.

„Oni odbijaju komunikaciju, potpuno su netransparentni, i u Boru, Majdanpeku, Smederevu imate zagađenje, niska radnička prava, izrabvljivanje radnika… Jednom smo seli sa njima, posle protesta i blokada, priznali su tada da postoji zagađenje i dali nam obećanja koja nisu ostvarena. Njihova menadžerka za životnu sredinu je nedavno rekla da zagađenje ne postoji i da su to rešili. Treba reći da jesu izgradili pogon aglomeracije, ali na današnji dan imamo 43 dana zagađenja, a 35 dana zakon dozvoljava za celu godinu“, naveo je.

Veruje da će taj broji biti tri ili četiri puta viši za celu godinu.

„Ako i tvrde da su sve rešili, hajde da pričamo o proteklih osam godina trovanja. Podneli smo prijave protiv pet kineskih direktora i same kompanije (koja je odbačena). Nekoliko dana nakon podnošenja naše prijave, predsednik je primio jednog od tih direktora i poslao poruku tužilaštvu da on ne može biti kriv. Niko nikada nije išao u zatvor zbog tog krivičnog dela u Srbiji“, tvrdi Nikola Krstić iz Pokreta Tvrđava.

Kina je imala običaj proteklih godina da angažuje bivše evropske državnike da bi na neki način poboljšala svoj imidž u odnosu na zapadne državnike, objašnjava Milić.

„Oni je trebalo da lobiraju da je ekonomija na prvom mestu, da ublaže oštricu kod kritički opredeljenih ljudi. Međutim, taj način lobiranja više nije efikasan, Kina je uvodila sancije i izvesna ograničenja, koristila elemente svoje moći da nanese štetu evropskim državama. Sada se sprema da preplavi evropsko tržište svojim jefitinijim proizvodima, što je najveći problem SAD i EU u odnosu na Kinu. Verujem da će stoga na Zapadu biti sve manje popularno lobirati za Kinu“, rekao je Milić.

U Srbiji je situacija drugačija, nastavlja on.

„Kina se predstavlja kao alternativa Zapadu i nova Rusija – zaštitnik u odnosu na Zapadni pritisak kada to našim građanima nije prihvatljivo“, naveo je.

Krstić je podsetio na proteste u selu Krivalj.

„Ljudima je rudnik došao pred prag, a ne mogu d aobiju dovoljno novca da odu odatle. U mnogo slučajeva se dešavalo da Ziđin ljudima bespravno oduzima njive. Kina u ovom momentu je na prvom mestu kada je reč o pozitivnom stavu građana, a Rusija je druga. Jasno je da je reč o veštačkom narativu koji stvaraju predsednik i ovaj režim. Nama se servira kao pozitivno autoritarno rešenje. Ako mu se ne odupremo, vrlo brzo ćemo taj narativ imati u Srbiji“, zaključio je on.