Slučaj dvogodišnje Danke Ilić: Kako smo se od skoro rešenog slučaja vratili na početak

Tela dvogodišnje Danke i dalje nema, a brat osumnjičenog za njeno ubistvo umro je nasilnom smrću u pritvoru. I to su jedine dve stvari koje su sasvim izvesno istinite. Sve ostalo sada bi se moglo dovesti u pitanje posle rezultata prvih DNK veštačenja koja su stigla u Više javno tužilaštvo u Zaječaru.

„Uzeto je više od 500 tragova iz unutrašnjosti službenog automobila JKP ‘Vodovod’ u Boru, kao i tragovi sa spoljašnje strane automobila. Do sada su veštačenja pokazala da se ni na jednom tragu ne nalazi DNK Danke Ilić, kako u samom automobilu, tako i na spoljašnjim delovima vozila“, navodi tužilaštvo.

Ako u i na kolima kojima je, prema zvaničnoj verziji, udarena dvogodišnja devojčica nema niti jednog traga njenog DNK, to bi moglo da znači, objašnjava pukovnica MUP-a u penziji Slavica Radovanović, da tim kolima Danka nije ni udarena. A to dalje otvara niz pitanja.

„Da li su lica koja su osumnjičena za ovo krivično delo i kojima je zbog toga određen pritvor zaista izvršioci ovog krivičnog dela. Ali, kako za sada stvari stoje i po ovim DNK uzorcima – auto nije predmet izvršenja krivičnog dela, odnosno po takvoj analizi možemo da zaključimo da mala Danka nije udarena kolima i nije bila u kolima kao što nam je predstavljeno od ministra unutrašnjih poslova na konferenciji za novinare“, navodi Radovanović.

Na toj konferenciji održanoj 4. aprila činilo se da je slučaj nestanka male Danke zapravo rešen. Da su ubice dvojica radnika borskog vodovoda prvi je rekao predsednik Vučić, da bi posle njega, tada ministar policije Bratislav Gašić, do detalja opisao način na koji je zločin izvršen.

„Kako se dalje istraga nastavljala, tako se ispostavilo da sve što je rečeno nije tačno“, kaže advokat Nikola Lakić.

A nije tačno da je rođeni brat glavnog osumnjičenog za ubistvo devojčice u pritvorskoj jedinici u Boru preminuo prirodnom smrću. Umro je nasilno od posledica batinanja, ali ni to ne znamo od tužilaštva, već od medija koji su imali uvid u nalaze veštaka.

„I na sve to kad dodamo činjenicu da Tužilaštvo uporno ćuti i ne oglašava se, jasno možemo da sagledamo da je država kapitulirala na ovom slučaju i da imamo ili nesposobnu policiju koja ovaj slučaj ne ume da reši ili imamo policiju koja ne želi da reši ovaj slučaj“, naglašava Lakić.

„Mi se sada vrtimo u jednom začaranom krugu, više ništa ne znamo, šta je istina, a šta laž, i mislim da građani Srbije bar od MUP ne zaslužuju laži“, istakla je Radovanović.

Šta je istina, a šta laž u slučaju nestanka male Danke – to je pitanje otvorila poslanica SSP-a Marinika Tepić na sednici na kojoj se konstituisao Odbor za bezbednost, ali će odgovor morati da sačeka neku od narednih sednica.

„Da pomognemo našim bezbednosnim organima, a naročito policiji koja se uplela kao pile u kučine i sad ne zna kako da izađe… da se vrati poverenje u naše državne službe… meni je to u interesu, možda drugima nije“, rekla je Tepić, članica Odbora za bezbednost.

„Molim vas da prema ljudima koji časno obavljaju svoj posao, a rade u policiji, birate reči i da ne upotrebljavate termine kao ‘upleli se kao pile u kučine’, nedostojno je, nije u redu i nije fer prema tim ljudima“, poručio joj je Aleksandar Marković iz SNS-a.

A je li u redu, pita naš sagovornik, uveriti javnost da ste slučaj rešili, a da nemate nijedan materijalni dokaz da su baš ti ljudi ubili devojčicu.

N1: A njihovo priznanje?

„Čak i njihovo piznanje, ukoliko ne postoje materijalni dokazi, ne može biti dovoljno da se osude“, izjavio je Lakić.

Što nas vraća na početak.