Koliko su građanima u zemljama regiona dostupne stomatološke usluge i koliko ih koriste?

Postavlja se logično pitanje da li je tako „sužena usluga“ državnih stomatologa „oterala“ građane kod privatnika i da li su svi oni platežno sposobni da se leče u privatnoj praksi?

Draško Karađinović, stomatolog iz NVO Doktori protiv korupcije, bez ikakve dvojbe kaže za Danas:

„Naravno da sistem tera građane kod takozvanih privatnika koji su često pre podne u državnoj službi, u domu zdravlja ili nekom od stomatoloških fakulteta, pošto Zakon o zdravstvenoj zaštiti ima koruptivan član o dopunskom radu koji omogućava državnom lekaru da radi privatno. Što se manje pruži usluga pre podne u državnoj ustanovi to je privatna ordinacija punija posle podne“.

Sa druge strane, to Batutovo istraživanje, prema objavljenim informacijama, pokazuje da se zdravlje zuba značajno pogoršalo.

„U Srbiji još postoji i traje neproduktivna državna stomatologija. Oko 1.700 stomatologa godišnje koštaju RFZO blizu 60 miliona evra, a sa žalosnim dnevnim učinkom od 1,4 plombe na dan i 20 mobilnih proteza godišnje, pored 3.200 privatnih ordinacija čije usluge koristi ogromna većina građana i koji ponovo plaćaju iz džepa iako su platili zdravstveni doprinos od 10,3 odsto na bruto platu. Godišnja potrošnja za stomatologiju je 350 miliona evra“, tvrdi Karađinović.

Prema njegovim rečima, u Evropi manje od pet odsto stomatologa je zaposleno u javnom sektoru, ostali su privatnici odnosno zaposleni u stomatološkim mrežama dobrovoljnih zdravstvenih osiguravajućih institucija.

Istina, krajem prošle godine bivša ministarka zdravlja Danica Grujičić najavila je da će građani sa overenom zdravstvenom knjižicom moći da koriste besplatne stomatološke usluge u domovima zdravlja, poput vađenja ili popravke zuba, čišćenja kamenca, međutim, još se ne zna kada će to biti.

 
Karađinović zato, kako kaže za Danas, starom/novim ministru zdravlja Zlatiboru Lončaru preporučuje da bi trebalo da konsultuje oko reforme stomatologije sa dr Vukom Kadićem, direktorom Fonda za zdravstveno osiguranje Crne Gore, po pitanju agende i modaliteta promena u stomatologiji.

„Ta država je donedavno imala isti model ove službe kao i Srbija. Ukratko, u bratskoj CG su preuzeli model stomatološke službe iz drugih naprednijih tranzicionih država, na primer, Slovačke, Mađarske… Državna stomatologija ne postoji, a svaka privatna ordinacija može da potpiše ugovor sa Fondom i bude plaćena za lečenje određenih kategorija stanovništva, dece, omladine, trudnica, starijih od 65 godina“, objašnjava sagovornik Danasa.

„Takav reformski potez bi zahtevao od ministra Lončara da razmontira postojeće koruptivne sprege u stomatologiji i time omogući širokom krugu građana bolju dostupnost stomatoloških usluga i ujedno prekine skupo rasipanje uz zaustavljanje daljnjeg pogoršanja oralnog zdravlja nacije“, ističe Karađinović.

Komentarišući stanje oralnog zdravlja nacije, on kaže da ima više razloga za to, od kojih je prvi – finansijske prirode:

 
„Stomatološke usluge su lako dostupne, ali samo u privatnom sektoru gde ih pacijent plaća ponovo iz svog džepa, uprokos već plaćenom obaveznom zdravstvenom doprinosu od 10,3 odsto na bruto platu“.

Na pitanje zašto se problem ne rešava, on odgovara da „radne grupe u zdravstvu i oko njega su skrojile zdravstvene zakone po svojim interesima i time blokiraju reformu“.

„Ozakonjeni dopunski privatni rad državnog lekara/stomatologa je tipičan primer legalizovanog konflikta interesa koji sprečava svaku reformu. U državnoj stomatologiji se to drastično manifestuje: stomatolog u toku dana uradi 1,4 plombe, godišnje manje od 20 mobilnih proteza… Državni stomatolog sa ovakvom produktivnošću više zarađuje od švajcarskog stomatologa, to mogu da kažem iz sopstvenog iskustva. Kad će ogromna većina građana starosti preko 65 godina, a koji su ostali bez svojih zuba, ostvariti pravo na proteze ako državni stomatolog uradi 20 godišnje? A gubitak zuba je vrsta invaliditeta koja snažno utiče na ukupno zdravlje čoveka“, pita taj stomatolog.

Dekan Stomatološkog fakulteta u Beogradu Aleksa Marković nedavno je rekao za medije da nigde u svetu, pa ni u regionu, nije kao kod nas i da Srbiji treba povratak državne stomatologije.

 
On je podsetio da je 2006. godine donet zakon da zdravstveno osiguranje pokriva stomatološke usluge do 25. godine i posle 65 godina starosti.

„Tada je i veliki broj naših kolega dobio otkaz u domovima zdravlja i prema njima je učinjena velika nepravda. Danas imate u Srbiji oko 5.600 privatnih stomatologa i oko 2.400 stomatologa koji rade u državnoj službi. To je nedovoljno. Svakako da treba vratiti stomatologiju u domove zdravlja“, naveo je on.

Više informacija pročitajte OVDE.