Dobitnik Nušićeve nagrade za životno delo glumcu komičaru

Još od najranijih uloga u njemu je bilo onog živog i neposrednog prisustva koje očarava izvan svake glume, a koje se ne da naučiti, niti se njime, bilo kakvom veštinom, može ovladati. To je ona retkost sa kojom se naprosto rodiš, a kojom sve tvoje ume da govori. Već tada se videlo da će njegova pojava još dugo pleniti pažnju sladokusaca glumačke umetnosti. Svakom ulogom on donosi ne naprosto jedinstvenu kreaciju, već istinu jedne sudbine koja zrači celokupnom svojom istorijom, a ne samo okolnostima i događajem u kome je zatečena. Oni koji se glumom bave znaju da je to ono što je u glumi najteže, najređe i najlepše. Taj prećutani svet, neizrečen a opipljiv u svakom trzaju glumačkog bića, neponovljiv, a univerzalan. To je ono jedino sa čim se u sudbini jednog lika možemo identifikovati, prepoznati i oglednuti. I to je jedini ozbiljan razlog postojanja glumačkog umeća, a Zoran Cvijanović je jednistveni nosilac tog razloga.

Njegovi glumački rasponi su posebna vrsta raznovrsnosti. Od dramskog, komičnog, tragičnog, jadnog, potresnog, svirepog, smušenog, prepredenog,  dirljivog, potuljenog, opasnog, slomljenog, grotesknog, svedenog, žovijalnog, toplog, ledenog, šarmantnog, neodoljivog, nezgrapnog, sračunatog, nesnađenog, vedrog, vrcavog, i tako dalje i tako dalje… A sve ovo u svim žanrovskim registrima…To je raritet i u svekolikom svetskom glumačkom šaru, a kamoli u jednom malom podneblju poput našeg…

Ukratko, ako je neko Nušićev glumac onda je to naš dragi Zoran Cvijanović Cvija. On je jedan od preretkih koji u svom glumačkom biću imaju prostora da u njima prohoda svaki Nušićev lik. Verujem da se ceo spisak prethodnih dobitnika svesrdno raduje ovakvoj prinovi, koja je odavno već na tom spisku, a sada je samo i zvanično pribrojana. Hvala Zoranu Cvijanoviću na ovakvoj neodoljivoj plenidbi naše pažnje koja će trajati, nadam se, još dugo.