Bil Gejts i smeće u Srbiji: Građani nezadovoljni, opštinama vezane ruke

Kako piše Pištaljka, ovoj kompaniji je je Svetska banka zabranila učešće na svojim projektima zbog nameštanja tendera i korupcije, već sedamnaest godina posluje u Srbiji i uprkos velikom nezadovoljstvu građana upravlja deponijama i sakuplja smeće u nekoliko opština širom Srbije. 
 
Iako građani opština u kojima posluje godinama negoduju zbog njenog lošeg rada, lokalne vlasti – kako same tvrde – ne raskidaju saradnju sa ovom kompanijom jer su ugovori sklopljeni pre više od 15 godina takvi da potpuno štite interes FCC grupe, otkriva Pištaljka. 
 
Direktori ogranka FCC-a u Srbiji, firme FCC eko, bili su hapšeni za krivična dela protiv životne sredine, ali potom i oslobođeni. Već na početku saradnje sa FCC-om, opštine su se obavezale na javno-privatno partnerstvo dugo čak 25 godina. 
 
Ugovori su potpisani još 2007. godine, svega nekoliko meseci posle osnivanja FCC eko. Ovu saradnju su pratile i peticije građana zbog toga što je firma – bez saglasnosti opštine Despotovac – povećala cenu usluge. Uprkos nalazima inspekcije, koja je više puta utvrdila nepravilnosti jer FCC eko ne obavlja posao predviđen ugovorom, ni bivši ni sadašnji čelnici lokalnih samouprava ugovore ne raskidaju. 
 
To je zbog toga, u nekim opštinama, jer su ugovori napisani tako da ih je nemoguće raskinuti. Ni posle sedamnaest godina, tokom kojih je promenjena vlast i rukovodstva u lokalnim samoupravama, ovaj problem nije rešen.

Ideja o angažovanju privatne firme posledica je primene Nacionalne strategije za upravljanje otpadom iz 2003. godine čiji je proklamovani cilj bio da zaustavi "neadekvatno postupanje sa otpadom". Strategija je bila deo reforme za približavanje Srbije Evropskoj uniji. 
 
Strategija je predviđala da opštine izgrade regionalne deponije sa kapacitetom za 200.000 stanovnika, u saglasnosti sa standardima EU. Za finansiranje ovakvih projekata, strategija je predvidela i uključenje privatnih firmi u posao kao "visok prioritet Vlade".
 
"Privatna preduzeća mogu da omoguće usluge sakupljanja, transporta i odlaganja komunalnog čvrstog otpada efikasnije i sa nižim troškovima nego javni sektor", navodi se u Nacionalnoj strategiji, uz ogradu da to "samo po sebi ne garantuje efikasnost".
 
Tragom prijave uzbunjivača iz Despotovca da privatna kompanija ima monopol nad odnošenjem smeća i da joj je taj posao poveren na 25 godina, a da niko iz opštine ne raskida ugovor iako firma ne odnosi smeće, Pištaljka je istražujući došla do informacije da u Srbiji FCC posluje sa još šest opština i sa gradom Kikindom na sličan način. Ova firma takođe vodi dve regionalne deponije u Lapovu i u Kikindi i naplaćuje deponovanje smeća.
 
Samo u Despotovcu, lokalna ispekcija je utvrdila propuste u radu u čak 23 sela u ovoj opštini, i to za svega tri meseca prošle godine. U dokumentima koje je Pištaljka dobila od lokalne inspekcije, navodi se da je zbog prepunjenih i dotrajalih kontejnera, kojima je bila potrebna zamena naloženo da direktor firme FCC eko Amir Mujezinović plati kazne u ukupnom iznosu od preko pola miliona dinara.
 
Pištaljka je po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja dobila ugovore koje su opštine Rača, Lapovo, Despotovac, Batočina, Topola, Žagubica i Žabari potpisale sa firmom FCC, kao i ugovor sa gradom Kikindom.
 
Odredbama ugovora, nekim lokalnim samoupravama nije ostavljena mogućnost da ih jednostrano raskinu bez pokretanja spora, a u slučaju svakog spora umesto nadležnosti domaćih sudova, navodi se arbitraža u Parizu. Tako su lokalne samouprave praktično upale u ropstvo svetskog konglomerata bez načina da iz njega izađu.
 
Iako su građani više opština obavezani da FCC-u narednih četvrt veka plaćaju za usluge sakupljanja i odlaganja otpada, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave tvrdi da za ove probleme nije nadležno.
 
"Obaveštavamo vas da Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave saglasno delokrugu rada ni na koji način nije moglo niti je učestvovalo u sklapanju predmetnih ugovora koje ste naveli", navode iz ovog ministartsva za Pištaljku.
 
Ministarstvo građevinarstva, ka kojem su novinari Pištaljke upućeni, do objavljivanja teksta nije odgovorilo na pitanja. Ni resorno Ministarstvo za zaštitu životne sredine nije dostavilo podatke o nalazima inspekcija za dve deponije koje su pod kontrolom privatne firme.

Više na LINKU.

https://pistaljka.rs/home/read/1090