U EU raste broj tražilaca azila i broj pokušaja ilegalnog prelaska spoljnih granica

Samo u avgustu u zemljama EU je registrovano 56.000 zahteva za medjunarodnu zaštitu, izjavila je direktorka Kancelarije EU za azil Easo Nina Gregori za novine nemačke Medijske grupe Funke. To je, prema podacima Easo, 16.000 ili 40 odsto zahteva više nego u avgustu 2020.

Prema rečima Gregori, avgust je treći mesec ove godine u kojem je znatno više zahteva za azil, a razlog su u prvom redu tražioci iz Avganistana čiji je broj dostigao rekordni nivo. Samo u avgustu, izbeglice iz te zemlje podnele su 10.000 zahteva za zaštitu, što je 38 odsto više nego u julu.

Pojasnila je da u ovom trenutku zahteve za azil uglavnom podnose avganistanski državljani koji su vazdušnim putem evakuisani iz te zemlje, ili oni koji već duže vreme žive u Evropi i koji sada ponovo pokušavaju da osiguraju azil, prenela je agencija AFP.

Istovremeno, Agencija EU za graničnu i obalsku stražu Fronteksje u redovnom mesečnom izveštaju navela da je u prvih devet meseci ove godine broj pokušaja ilegalnog prelaska spoljnih granica EU dostigao 133.900. To je, kako se navodi, 47 odsto više nego pre izbijanja pandemije 2019. kada je taj broj iznosio 91.000.

Samo u septembru, bilo je 23.630 ilegalnih prelazaka na glavnim migrantskim pravcima, što je 40 odsto više nego u istom mesecu pandemijske 2020. godne i 17 odsto više nego u septembru 2019, preneo je portal Euraktiv Srbija.

U izveštaju piše da je najveći porast broja povreda spoljnih granica EU zabeležen na centralno-mediteranskoj i zapadno-balkanskoj migrantskoj ruti.

Na zapadno-balkanskoj ruti je u prvih devet meseci registrovano 40.200 ilegalnih prelazaka što je 117 odsto više nego prošle godine. Samo u septembru bilo je 10.400 takvih pokušaja ulaska u EU što je 112 odsto više nego u septembru 2020.

Izbeglice otkrivene na toj ruti uglavnom su bile iz Sirije, Avganistana i Maroka.

Znatan porast Fronteks je zabeležio i na centralnom Sredozemlju, gde je u prva tri kvartala bilo oko 47.620 pokušaja ilegalnog ulaska u EU, što je 87 odsto više nego u istom periodu 2020.

U septembru je broj pokušaja sa 5.670 bio 33 odsto veći nego 2020. godine. Migranti su uglavnom bili iz Tunisa, Bangladeša i Egipta.

Nina Gregori je u intervjuu rekla da se u ovom trenutku ipak ne beleže nikakva veća kretanja migranata iz samog Avganistana ka Evropi.

Ona je dodala da Easo veoma pomno prati dešavanja u zemljama koje okružuju Avganistan, i u kojima su posle dolaska na vlast talibana utočište potražilo stotine hiljada Avganistanaca.

EU mora da se pripremi za “teška vremena”, upozorila je Gregori.

Easo, kako je rekla, tesno saradjuje sa Evropskom komisijom i sa nadležnim službama zemalja članica EU, a radi i na jačanju prihvatnih kapaciteta ma Balkanu. Uz to se razradjuje i program integracije avganstanskih izbeglica u EU.

“Čim evropske zemlje odluče da presele avganistanske izbeglice u Evropu, Easo će biti spreman da u tom procesu preuzme ključnu ulogu”, rekla je ona.