BBC News

Šta znači odluka Međunarodnog suda pravde povodom tužbe Južnoafričke Republike protiv Izraela za genocid

U januaru je MSP doneo privremenu odluku u tužbi koju je Južna Afrika pokrenula protiv Izraela zbog operacija u Gazi. Reči MSP-a bile su predmet intenzivnog ispitivanja, usredsređenog na upotrebu reči „plauzabilno“. Ovaj tekst objašnjava kako je ta formulacija pogrešno protumačena i šta zapravo znači.

Džoan Donahju
BBC
Tadašnja predsednica Međunarodnog suda pravde Džoan Donahju tvrdi da je presuda pogrešno protumačena

Najviše pravno telo Ujedinjenih nacija razmatra izraelski odgovor na tužbu koju je podnela Južnoafrička Republika tražeći hitnu obustavu ofanzive u Rafi.

Južnoafrička Republika je optužila Izrael i za genocid u Gazi.

Izrael, koji je tužbu Južnoafričke Republike nazvao „potpuno neosnovanom" i „moralno odbojnom", odgovorio je u petak optuživši Južnoafričku Republiku za „pristrasnost i iznošenje lažnih tvrdnji".

Reči Međunarodnog suda pravde (MSP) našle su se na meti podrobnog preispitivanja otkako je Južnoafrička Republika podnela tužbu, a posebno upotreba reči „plauzibilna" (verovatna) u presudi.

U januaru je MSP doneo privremenu presudu - a jedan ključni pasus iz te presude privukao je najviše pažnje: „Prema viđenju Suda, činjenice i okolnosti su dovoljne da se zaključi da su makar neka od prava na koje ukazuje Južnoafrička Republika i čiju zaštitu traži - plauzibilna."

Ovo su protumačili mnogi, a među njima i neki pravni stručnjaci, kao da je sud zaključio da je tvrdnja da Izrael čini genocid u Gazi „plauzibilna".

Ovo tumačenje brzo se raširilo, pojavivši se čak i u saopštenjima Ujedinjenih nacija (UN) za medije, saopštenjima raznih grupa aktivista i mnogih medijskih kuća, među njima i BBC-a.

U aprilu, međutim, Džoan Donahju, predsednica MSP-a u vreme donošenja presude, rekla je u intervjuu za BBC da to nije ono što je sud presudio.

Umesto toga, pojasnila je, smisao presude bio je da saopšti da je Južnoafrička Republika imala pravo da podnese tužbu protiv Izraela i da su Palestinci imali „plauzibilna prava na zaštitu od genocida" - prava koja su se našla pod stvarnim rizikom od nepopravljive štete.

Sudije su naglasile da za sada nisu morale da se izjasne da li je počinjen genocid, već su samo zaključile da neki postupci na koje se žalila Južnoafrička Republika, ako budu dokazani, mogu da potpadnu pod Konvenciju Ujedinjenih nacija o genocidu.

Pogledajmo pobliže pozadinu slučaja i kako se pravni spor odvijao.

MSP je osnovan da bi se bavio sporovima između zemalja sveta u vezi sa međunarodnim pravom.

To znači da se zemlje među sobom dogovaraju o zakonima, kao što je Konvencija o genocidu, ključnoj meri oko koje je postignut sporazum posle Drugog svetskog rata da bi pokušalo da se spreči da ponovo dođe do jednog tako masovnog pokolja.


BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.


U decembru prošle godine, Južnoafrička Republika je pokrenula inicijativu u MSP-u da dokaže da je, prema njenom mišljenju, Izrael činio genocid u vezi sa načinom na koji je vodio rat protiv Hamasa u Pojasu Gaze.

Ona je navela da je način na koji je Izrael vodio rat „genocidan po svojoj prirodi", zato što, prema tužbi Južnoafričke Republike, postoji namera da se „unište Palestinci u Gazi".

Izrael je odbacio te optužbe, rekavši da čitava tužba potpuno pogrešno tumači ono što se dešava na terenu.

Južnoafrička Republika bi morala da predstavi sudu jasne i čvrste dokaze o navodnom planu da se počini genocid.

Izrael bi, sa svoje strane, imao pravo da prouči te tvrdnje jednu po jednu i dokaže da su njegova dela, u stravičnom urbanom ratu, bile legitimna samoodbrana od Hamasa, koji je proglašen terorističkom grupom u desetinama zemalja.

Priprema i iznošenje čitavog tog slučaja mogla bi da potraje godinama.

I zato je Južnoafrička Republika zatražila od sudija MSP-a da prvo izdaju „provizorne mere".

To je izraz MSP-a za sudsku zabranu - sudijski nalog da se zamrzne situacija, kako bi se sprečilo nanošenje bilo kakve štete, pre nego što bude doneta konačna sudska odluka.

Rafa
Getty Images
Južnoafrička Republika je zatražila od suda naređenje momentalne obustave ulaska Izraela u Rafu, u Gazi

Od suda je zatraženo da naloži Izraelu da preduzme korake „radi zaštite od dalje, teške i nepopravljive štete po prava palestinskog naroda".

Pravni predstavnici obe zemlje su dva dana iznosili argumente da li postoje prava Palestinaca u Gazi koja sud mora da zaštiti.

Odluka, koju je donelo 17 sudija (od kojih se neki nisu složili) usledila je 26. januara.

„U ovoj fazi postupka od Suda se ne traži da utvrdi definitivno da li prava koja Južnoafrička Republika želi da zaštiti postoje", rekao je MSP.

„On samo mora da presudi da li su prava na koja se poziva Južnoafrička Republika, i čiju zaštitu traži, plauzibilna."

„Prema viđenju Suda, činjenice i okolnosti su dovoljni da se zaključi da su makar neka od prava na koja se poziva Južnoafrička Republika i čiju zaštitu traži - plauzibilna."



Odlučivši da Palestinci u Gazi imaju plauzibilna prava prema Konvenciji o genocidu, sud je zaključio da su oni ugroženi od nepopravljive štete - i da Izrael mora da preduzme korake da spreči genocid dok su te kritične tačke pod znakom pitanja.

Sud nije presudio da li je Izrael počinio genocid - ali da li je njegova formulacija značila da je najviše globalni pravno telo uvereno da postoji rizik da do tog genocida dođe?

Od tog trenutka nadalje, rasplamsao se spor šta je sud zapravo mislio.

U aprilu je oko 600 britanskih pravnika, među njima četvorica bivših sudija Vrhovnog suda, potpisalo pismo britanskom premijeru, zahtevajući obustavu prodaje oružja Izraelu i pozivajući se na „plauzibilan rizik od genocida".

Međunarodni sud pravde
Reuters
Reči Međunarodnog suda pravde našle u se na meti podrobnog preispitivanja od početka slučaja

To je pokrenulo kontra-pismo Britanskih pravnika za Izrael (UKLFI).

Grupa od 1.300 članova ovog udruženja rekla je da je MSP presudio samo da Palestinci iz Gaze imaju plauzibilno pravo da budu zaštićeni od genocida - drugim rečima, da se bavio složenim i donekle apstraktnim pravnim argumentom.

Spor se nastavio u još pisama i tumačenja.

Mnogi iz prve grupe opisali su tumačenje UKLFI-ja kao „isprazno igranje rečima".

Sud se, tvrdili su oni, sigurno nije bavio tek pukim akademskim pitanjem - zato što su ulozi mnogo veći od toga.

I, od svih mesta, rasprava se iskristalisala u pravnom koškanju pred britanskim parlamentarnim odborom, koji je raspravljao o izvozu oružja u Izrael.

„Mislim da se u pismu UKFLI-ja sugeriše da je sve što je MSP uradio bilo da prihvati, u kontekstu apstraktnog prava, da stanovnici Gaze imaju prava da ne budu izloženi genocidu. Moram da kažem da to tumačenje smatram nedostojnim komentara", rekao je pred odborom Lord Sampšen, bivši sudija britanskog Vrhovnog suda.

Nije tako, odgovorila je Nataša Hausdorf iz Britanskih pravnika za Izrael.

„S poštovanjem moram da insistiram da tumačenje odluke o plauzibilnom riziku da Izrael čini genocid ne uvažava nedvosmislene izjave Suda", odgovorila je ona.

Dan kasnije, Džoan Donahju - koja se sada penzionisala iz MSP-a - govorila je u BBC emisiji HARDtalk i eksplicitno pokušala da stavi tačku na ovu raspravu razjasnivši šta je sud stvarno uradio.

„On nije doneo odluku - i ovo je nešto što ispravljam zato što je često citirano u medijima - da je tvrdnja o genocidu plauzibilna", rekla je sutkinja.

„Sud jeste naglasio u svom nalogu da postoji rizik od nepopravljive štete po pravo Palestinaca da budu zaštićeni od genocida.

„Ali skraćena verzija koja se često pojavljuje, da postoji plauzibilan slučaj genocida, nije ono što je sud odlučio."

Da li postoje bilo kakve dokazi za takvu stravičnu štetu, pitanje je oko kog sud još dugo neće doneti odluku.


Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk