Panama: Guna Jala, ostrva na kojima žene vode glavnu reč

Dok naša stara, rasklimatana jedrilica lagano plovi mirnim vodama Karipskog mora, imam osećaj da upravo stižemo u raj.

Grupa ostrvaca raštrkana po tirkiznim vodama, sa plažama svetlucavog belog peska, ukrašenim stablima palmi i kokosa, izgledaju previše savršeno da bi bila stvarna.

To je pokrajina Guna Jala, poznata i kao San Blas.

Zapravo je arhipelag na istočnoj obali Paname koji čini više od 300 ostrva, među kojima je 49 naseljeno domorodačkim narodom Guna (Kuna).

Ovde više od 50.000 pripadnika Guna naroda i dalje živi kao i njihovi preci: u malim drvenim kolibama prekrivenim palminim lišćem, sa kaminima u kojima gore balvani i visećim mrežama za ležanje kao jedinim nameštajem.

• Rebeka Velč prva žena glavni sudija u engleskoj Premijer ligi
• „Nema države u kojoj su žene i muškarci potpuno ravnopravni"
• Kako je stvarno nastao patrijarhat

Guna Jala je posebna po mnogo čemu.

To je autonomna pokrajina naseljena domorodačkim stanovništvom.

Na zastavi je crni kukasti krst (svastika) koji predstavlja četiri strane sveta i njegov postanak.

Ali, verovatno najneobičniji običaj u Guna Jali je rodna ravnopravnost, kao i potpuna tolerancija, ako ne i slavljenje, rodne fluidnosti.

„Mama me je naučila da pravim ove prelepe mole, našu tradicionalnu vezenu odeću", kaže Liza, pokazujući mi njen neverovatan ručni rad.

„Na nekima su predstavljene ptice i životinje, a neke su veoma moćne - štite od zlih duhova", dodaje, blago se osmehujući.

Obični posmatrač poput mene ne primećuje ništa neobično u vezi sa Lizom.

Kao i mnoge druge žene Gune, ona sedi u malom drvenom kanuu i nudi prelepe rukotvorine turistima koji pristaju brodovima.

Ali Liza je rođena kao dečak.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

U društvu u kojem uglavnom žene zarađuju za hranu, vlasnice su imovine i donose odluke, dečaci mogu da izaberu da postanu omegid (Omeggid), u doslovnom prevodu „kao žena" i da se ponašaju i rade sve kao i druge žene u zajednici.

Ovaj „treći rod" je sasvim normalna pojava na ovim ostrvima.

Ako dečak počne da pokazuje sklonost da se ponaša „ženskasto", porodica to prihvata i dozvoljava mu da shodno tome i odrasta.

Vrlo često, omegid uči tipične ženske veštine.

Na primer, većina omegida koji žive na ostrvima savršeno nauči tehniku izrade najsloženijih mola.

Dijego Madi Dijas, antropolog i istraživač na Univerzitetu u Sao Paulu, živeo je sa Gunama više od dve godine i uverio se iz prve ruke da moćne matrijarhalne figure u kulturi Guna imaju veliki uticaj na njihove muškarce.

„Guna su me naučili da deca treba da imaju dovoljno autonomije, jer njihovo 'ja' dolazi iz srca, iznutra, i rano počinje da se manifestuje.

„Dakle, ako muško dete počne da pokazuje sklonost ka transrodnosti, neće biti sprečeno da bude to što jeste", naglašava Dijas.

Nandin Solis Garsija, transrodna zdravstvena radnica i aktivistkinja za prava LGBTK+ u prestonici Panami, poreklom je iz ostrvskih zajednica Agvanusadub i Jandub u pokrajini Guna Jali.

Kaže da nije bilo teško odrasti kao gej, dečak fluidnog rodnog identiteta, jer uvek postoji podrška porodice, prijatelja i zajednice.

Uglavnom muškarci postaju transrodne žene, dok žene veoma retko postaju muško, ali bi to bilo podjednako prihvaćeno, objašnjava ona.

„Istorijski gledano, među Gunama je uvek bilo transrodnih ljudi", kaže ona.

Zapravo, biti omegid u pokrajini Guna Jali je vezano za mitologiju naroda Guna.

„Postoje važne legende o prvobitnim vođama koji su uspostavili običaje, pravila i smernice za život naroda Guna.

„Čovek po imenu Ibeorgun, njegova sestra Gigadirijai i njegov mlađi brat Vigudun, koji je bio i žensko i muško i on bi bio 'treći rod'", objašnjava Dijas.

Šetajući ulicama na ostrvu Krab, jednoj od najvećih zajednica u turističkom delu pokrajine Guna Jale, svuda primećujem žene.

Obučene u lepo vezenu tradicionalnu odeću, izrađuju rukotvorine, vode male prodavnice i prodaju hranu i piće.

Za razliku od mnogih drugih centralnoameričkih zemalja, žene Gune su društvenije i otvorenije za razgovor.

Ovde je mnogo lakše zapodenuti razgovor nego u selima u Gvatemali ili Nikaragvi.

Dejvid, moj vodič na ostrvu, kaže da žene u Guna Jali uživaju uzvišeni položaj.

Tradicionalno venčanje u Guni podrazumeva običaj „otmice" mladoženje, a ne neveste, a posle ženidbe, mladoženja se useljava u dom mlade.

Od tog trenutka, sve što stekne pripada ženinoj porodici, i žena je ta koja odlučuje da li njen muž može da ribu, kokosove orahe ili banane podeli sa njegovim roditeljima ili braćom i sestrama.

Čak se i ovdašnje zabave prave u čast žena, otkriva Dejvid.

Tri najvažnije proslave na ostrvima Guna Jale su rođenje devojčice, početak puberteta i venčanje.

Cela zajednica se okuplja da pije čiču (chicha), jako lokalno pivo, da proslavi rođenje devojčica i njenu seksualnu zrelost.

Tokom proslave ulaska u pubertet, devojčicama se buše nozdrve i ukrašavaju zlatnim prstenom.

„Zlato predstavlja blago i zato ga žene nose da pokažu koliko su dragocene i vredne", otkrila mi je starija žena Guna, pokazujući mi sopstveni zlatni prsten na nosu.

Pogledajte i ovu priču

Iako su muškarci tradicionalno ribari, lovci, poljoprivrednici, ili poglavice, rad žena se smatra jednako ili ponekad, važnijim.

Kako raste broj turista, Gune počinju da zarađuju novac i na načine koje nisu nasledili od njihovih predaka.

Sakupljaju kokos, rone da love jastoge, bave se ribolovom i poljoprivredom.

Žene Gune mogu dobro da zarade prodajom prelepo izvezenih mola i vinija (raznobojne narukvice od staklenih perli).

Cena mola je između 30 i 50 američkih dolara (između 27 i 45 evra) dok muškarac zaradi samo 20 dolara (oko 18 evra) za ceo dan čisteći jedrilice u pristaništu.

„Ne bih rekao da u narodu Guna vlada matrijarhat, jer iako žene donose sve odluke u vezi sa domaćinstvom, retko kad su političarke ili poglavice.

„Ipak, kod ovog naroda ne postoji hijerarhija vrednovanja rada. Ribolov i lov se smatraju poslom, isto kao i kuvanje ili čuvanje dece.

„Gune ne smatraju da je ženski posao 'manje vredan', kao što mi na Zapadu ponekad još uvek činimo.

„Ali zato što se mladić useljava u dom njegove žene, i zato što žena nabavlja hranu za domaćinstvo, mislim da je ponekad teško dostići muškost", kaže Dijas.

Dejvid priznaje da su njegov brak dogovorili njegovi i ženini roditelji i da se ne pita mnogo u vezi sa domaćinstvom i hranom u sopstvenom domu.

„Moja žena odlučuje... Žene uvek odlučuju", kaže uz osmeh i pojuri da pripremi čiču.

Danas njegova ćerka ulazi u pubertet i to će proslaviti celo ostrvo Krab.

Ali, dok je uloga žene u društvu Guna jasno određena, uloga omegida često nije.

„Kako sve više Guna dolazi u kontakt sa zapadnjačkim načinom života, mi nažalost počinjemo da usvajamo diskriminišući stav prema različitostima, prema LGBTK+ ljudima", žali se Garsija.

Mnogi omegidi odlaze u prestonicu Panamu da se školuju ili potraže posao, dodaje.

Nekima se snovi ostvare, ali drugi nisu te sreće.

„HIV predstavlja veliki problem u zajednici, jer u Guna Jali nema seksualnog obrazovanja i ljudi jednostavno ne znaju za polno prenosive bolesti.

„Zbog toga se mnogi (muškarci i) omegidi zaraze HIV-om u gradovima, a zatim ga po povratku nesvesno prenose drugima na ostrvima Guna.

„Nevladina organizacija Wigudun Galu radi na sprečavanju zaražavanja HIV-om i drži časove seksualnog obrazovanja zajednici omegida", kaže ona.

Ali uprkos ovim problemima, omegidi koji ostanu u Guna Jali mogu da napreduju.

Omegida ima svuda: u većim ostrvskim zajednicama, i na onim manjim, porodičnim ostrvcima.

Mlađi omegidi duge kose veštinu ručnog rada uče od njihovih majki, a stariji sa maramama na glavi prodaju mole ili rade kao turistički vodiči i prevodioci.

Ravnopravni su članovi Guna porodica i celokupne zajednice.

„Mislim da bi pored opisa domorodačkih naroda i njihovog načina života, antropologija možda trebalo da nam pomogne da ispitamo naše sopstvene običaje.

„Tokom vekova, na svim kontinentima i u svim kulturama, postoji rodna fluidnost i koncept trećeg pola: hidžre u Indiji; meti u Nepalu; fa'afafine na Samoi; ljudi sa 'dva duha' u Severnoj Americi - oni nisu izuzetak, već mi".

Zapadna civilizacija je izgradila naučnu mitologiju o rodnoj binarnosti.

„I na kraju se ipak čini da se rod ne odnosi toliko na biologiju, hormone i nauku koliko na izražavanje sebe i ličnog, određenog načina postojanja u svetu", kaže Dijas.

Dok Liza upravlja malim kanuom koji ležerno pluta po svetlucavo plavom moru, ne mogu da se otmem utisku da je Guna Jala sjajan alternativni svet gde vladaju mir, tolerancija i razumevanje, kao i da možemo mnogo da naučimo od ove male ostrvske zajednice na Karibima.

Pogledajte priču o ženi koja želi da okean približi svima u Južnoj Africi

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]