BBC News

Gruzija: Protesti i podele ugrožavaju budućnost zemlje

Gruzija je pred rizikom da bi mogla da se vrati u političku nestabilnost ili čak u haos koji je ostavio ožiljke u ranim decenijama postsovjetske nezavisnosti.

Protesti u Gruziji
Reuters
Gruzijska omladina daje svež zamajac protestima protiv novog zakona

Gruzija je u nevolji.

Posle više godina nečega nalik miru, ova mala, zapanjujuće prelepa zemlja, uglavljena između bledih plaža Crnog mora i snežnih vrhova Kavkaza, suočava se sa račvanjem na budućem putu - a sa njim i rizikom da bi mogla da se vrati u političku nestabilnost ili čak onoj vrsti haosa koja joj je ostavila ožiljke u ranim decenijama postsovjetske nezavisnosti.

Ulog je budući put Gruzije.

Hoće li ova strateški vitalna zemlja, sa brojnim lukama i gasovodima, poći stopama baltičkih država i približiti se punopravnom članstvu u NATO i Evropskoj uniji?

Ili bi politička previranja, namešteni izbori i maltene neprikriveno uplitanje Rusije mogli vratiti Gruziju nazad u autoritarnu orbitu Moskve, baš kao i Belorusiju?

Ovde događaje pokreću dva ključna faktora: ruska invazija na Ukrajinu i antizapadnjačka, populistička i nacionalistička retorika, koja se pokazala efikasnom i politički polarizujućom u delovima istočne Evrope i šire.

Već se Gruzija - zemlja ujedinjena bogatom istorijom i kulturom, i snažnom željom da produbi veze sa Evropom, unapredi privredu i izbegne povratak separatističkim ratovima i sukobima devedesetih - našla neočekivano podeljena na oštre nove načine.

Na jednoj strani tog jaza stoji masovni ulični protestni pokret, kom se sve više priključuju mladi Gruzijci i koji je obeležen mladalačkim veseljem, koje varira od podsmešljivih mimova na račun premijerove frizure preko energičnog plesa do prizora izuzetno organizovanih studenata medicine spremnih da pomognu povređenima u novim sukobima sa policijom.

Gruzijska omladina, glasna u želji da se pridruži EU i radikalizovana događajima u Ukrajini, dala je novi zamajac opozicionim strankama u protestima zbog novog i krajnje kontroverznog zakona.


BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.


Zakon je usvojen u parlamentu, a potom je na njega stavila veto predsednica, ali se očekuje da će uskoro ipak stupiti na snagu.

On je veoma sličan zakonu usvojenom u Rusiji i izgleda kao da je osmišljen da satanizuje brojne grupe građanskog društva kao „strane agente".

U sadašnjem obliku, zakon bi gotovo sigurno osujetio deklarisani cilj Gruzije da postane članica EU.

„On ubija evropsku budućnost Gruzije", upozorila je Salome Samadašvili, opoziciona poslanica i bivša ambasadorka u EU.

„Zbog toga je ovo najvažniji trenutak u savremenoj istoriji Gruzije. Ako na narednim izborima uspemo da se otarasimo ove vlade i izgradimo jaku proevropsku koaliciju, onda će Gruzija moći da krene napred i mislim da naša budućnost može biti nepromenjena", kaže ona.

Ali oktobarski izbori u ovom trenutku deluju veoma daleko, među široko rasprostranjenim strahovima od novih nasilnih sukoba na ulicama prestonice Tbilisija.

„Mi vidimo da naša vlada pokušava da eskalira situaciju.

„Mislim da je cilj da se pokrene građanska konfrontacija. Ako izgubimo, onda ćemo izgubiti našu zemlju, našu slobodu, našu nezavisnost. Postaćemo deo Rusije", kaže David Katsarava, poznati aktivista, koji je još uvek u bolnici, gde se oporavlja od kontuzije i drugih povreda pošto ga je napala policija na protestnom mitingu početkom nedelje.

Katsaravina očna duplja je pretrpela frakturu, a oko vrata ima tamne tragove pokušaja davljenja.

Drugi aktivisti i opozicioni političari prijavljuju da su mete nasilja, uznemirujućih telefonskih poziva, pretnji i zastrašivanja.

David Katsarav
BBC
Aktivistu Davida Katsaravu je prošle nedelje napala policija.

Protiv protestnog pokreta bori se gruzijska vlada, njene brojne pristalice i sve nasilnija policija i snage bezbednosti.

Vlada insistira da njen novi zakon o „stranim agentima" nema nikakve veze sa Rusijom i da će naprosto uneti veću transparentnost u loše regulisani i preterano uticajni sektor.

Ali ovdašnji zvaničnici su otišli mnogo dalje, tvrdeći da same proteste pokreću, makar delimično, napadne strane sile sa Zapada koje žele da sruše vladu u državnom udaru.

Ne iznenađuje da su se odnosi između gruzijske vlade i SAD i EU poslednjih dana naglo pogoršali.

Nadgledajući Tbilisi sa balkona na najvišem spratu gradske kuće, gradonačelnik Kaha Kaladze insistira da su on i vladajuća stranka i dalje posvećeni „evropskoj budućnosti" i govori o potrebi da se nađe zajednički jezik sa demonstrantima.

Gradonačelnik Kaladze - bivši fudbaler koji je igrao za Milan - kaže da „neće dozvoliti da našu zemlja zadesi ista sudbina kao ono što se dešava u Ukrajini".

Ali on je osudio ono što je opisao kao „orkestrirani proces", koji su organizovale strane vlade, nevladine organizacije, novinari i druge sile da bi izazvale revoluciju u Gruziji i da bi je kaznili što nije podržala zapadne sankcije protiv Rusije.

„Ovo ništa nije slučajno.

„Nećemo dozvoliti da našu zemlju zadesi ista sudbina Ukrajinu. Mi smo nezavisna, suverena zemlja. Danas je vlada dobila podršku većine građana u zemlji", rekao je Kaladze, bivši profesionalni fudbaler.

gradonačelnik Kaha Kaladze
BBC
Gradonačelnik Kaha Kaladze kaže da neće dozvoliti da Gruzija doživi sudbinu Ukrajine

Na velikoj zelenoj pijaci u centru Tbilisija, neki stariji Gruzijci ponovili su gradonačelnikovu zabrinutost i izrazili strahove od novog sukoba sa Rusijom.

„Mi i Rusi imamo istu pravoslavnu veru. Evropa nije za mene. Možda je za omladinu", rekao je Giorgi Isakadze.

„Druge zemlje moraju malo da se povuku i dozvole Gruziji da pođe vlastitim putem. Neka sama izabere, ne silom nego sopstvenom voljom", rekao je vlasnik tezge po imenu Zeinabi.

U subotu, na događaji koji je izgledao kao organizovani odgovor na opozicione proteste, hiljade Gruzijaca su se prošetali kroz Tbilisi u znak podrške „porodičnim vrednostima" i Pravoslavnoj crkvi, dok neki optužuju nevladine organizacije koje uživaju podršku Zapada da pokušavaju da nametnu zemlji „negruzijske" vrednosti - što je referenca na organizacije koje podržavaju LGBT prava.

Demonstracije podrške porodičnim vrednostima i Pravoslavnoj crkvi
Reuters
Održane su i demonstracije podrške porodičnim vrednostima i Pravoslavnoj crkvi

Nad gruzijskim nevoljama - danas, baš kao i često u prošlosti - nadvija se Kremlj.

Predsednik Vladimir Putin već je u prošlosti javno obelodanio misiju da obnovi nekakvu verziju starog Sovjetskog Saveza.

Moskva je potpirivala separatističke ratove devedesetih i izvršila invaziju na Gruziju 2008. godine, mnogo pre invazije na Ukrajinu.

Ruske trupe trenutno drže pod okupacijom 20 odsto gruzijske teritorije.

Ali da li predsednik Putin sada orkestrira događaje u Tbilisiju da bi osujetio put zemlje ka evropskim integracijama ili samo ima koristi od aktuelne nestabilnosti?

Mnogi Gruzijci su duboko podozrivi prema Rusiji i besni prema njenoj neprekinutoj okupaciji Abhazije i Južne Osetije.

Ali konfuzija stupa na scenu u obliku gruzijskog prevrtljivog bivšeg premijera Bidzine Ivanišvilija, milijardera koji, čini se, i dalje povlači mnoge političke konce u ulozi počasnog predsednika vladajuće stranke Gruzijski san.

Iako zvanično podržava evropske integracije, Ivanišvili je nedavno počeo da ponavlja onu vrstu antizapadnjačke retorike kakva je osmišljena u Moskvi, a kojom se služi mađarski predsednik Viktor Orban i drugi.

U retkom javnom obraćanju prošlog meseca, on je optužio zapadne zemlje da pripadaju „globalnoj partiji rata" koja podriva gruzijske nacionalne interese.

Bivši premijer Bidzina Ivanišvili
Reuters
Bivši premijer Bidzina Ivanišvili - ovde na mitingu podrške vladi - navodno povlači političke konce

„Ivanišvili je izgubio razum.

„Njegov govor o globalnoj partiji rata je samo suluda teorija zavere. Zaista verujem da dobija lična uputstva od Rusije. Takođe verujem da se plaši još jedne ruske invazije", rekao je Ted Džonas, građanin američko-gruzijskog dvojnog državljanstva i advokat koji već mnogo godina živi u Tbilisiju.

„Njegov lični cilj je da bude feudalni vladar u Gruziji. Vladavina prava i transparentnost, koji bi važili u Gruziji kao članici EU, nisu u skladu sa njegovom vizijom feudalnog sistema."

Opoziciona poslanica Salome Samadašvili tvrdi da su Ivanišvilijevi motivi nebitni.

„Bilo da je on korumpirani megaloman koji po svaku cenu želi da zadrži vlast ili radi po nalozima Rusije, rezultat je za gruzijski narod isti - gubimo naš evropski san i gubimo našu demokratiju", rekla je ona, pozvavši Zapad da odgovori na „silovit i dosledan način", jer Rusija svako oklevanje doživljava kao slabost.

Šta je, dakle, sledeće?

Mnogo zavisi od toga da li će gruzijske snage bezbednosti nastaviti brutalno gušenje protesta, ali i od mere do koje različite opozicione snage mogu da održi zamajac na ulicama.

Moguće je da bi diplomatski pritisak i budući ustupci u vezi sa zakonom o „stranim agentima" od vlade mogli da udalje Gruziju od produbljivanja krize, makar na kraće staze.

Slobodni i fer izbori u oktobru bi svakako pomogli da se malo smire strasti.

Ali, kao i u mnogim zemljama na obodima Rusije, Gruziji je sve teže da iscrta stabilan put ka demokratskoj budućnosti.


Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk