Moj grad
Može li grad koji je crna tačka na ekološkoj mapi Srbije da izdrži još jednog velikog zagađivača
FOTO: R. Momirović/Boom93
Nakon pančevačke Srbija će, prema najavama vlasti, dobiti još jednu rafineriju - ovaj put u Smederevu. Više od 70 odsto građana ovog grada je već 2010. na referendumu reklo "ne" izgradnji rafinerije, a Nikola Krstić, koordinator pokreta ''Tvrđava'' iz Smedereva, kaže da je siguran da je procenat Smederevaca koji su protiv izgradnji sada još i veći.
Izgradnja rafinerije predviđena je potpisanim sporazumima i memorandumima, koji je ministarka energetike potpisala sa kineskom kompanijom China Energy International Group, budućim vlasnikom rafinerije.
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je da će u novu rafinerija nafte u Smederevu biti uloženo blizu 2,4 milijarde evra, te da će biti izgrađena uz poštovanje najviših ekoloških standarda.
„U rafineriji se planira direktno angažovanje 700 stalno zaposlenih i posredno angažovanje 2.400 radnika“, rekla je Đedović Handanović i dodala da ovaj grinfild projekat podrazumeva otvaranje novog pogona za preradu sirove nafte, kapacitreta do 100.000 barela dnevno i proizvodnju derivata nafte u skladu sa najvišim tehnološkim i ekološkim standardima.
U Smederevu su nepoverljivi, a Ekološki pokret „Tvrđava“ iz ovog grada najavio je da će pozvati na građansku neposlušnost zbog potpisanog sporazuma u ovom gradu čime bi se dodatno pogoršao kvalitet ionako lošeg vazduha.
Nikola Kolja Krstić iz ovog Pokreta za N1 kaže da njega interesuje koliko će to prouzrokovati novih obolelih ljudi, a ne koliko je to radnih mesta.
„Mi to, kao građani, sigurno nećemo dozvoliti, jer građani ne žele tu rafineriju. Već je 2010. bio referendum, 72 odsto građana je reklo ne. Sada, kada je ekološka svest mnogo razvijenija, kada sada pričamo o tome, kada imamo iskustvo sa jednom kineskom kompanijom, još veći procenat građana je, siguran sam, protiv. I takav jedan projekat koji će uticati na naš život direktno sigurno neće moći biti sproveden bez da nas neko pita. Moraju se građani pitati, jer naš život i zdravlje naših porodica će tu zavisiti. Ako građani Smedereva stvarno na referendumu žele takvu rafineriju, onda bi bilo sasvim suludo protiviti se“, kaže on.
Krstić navodi i da su oni protiv izgradnje rafinerije i da je apsolutno nebitno što je ovo kineska, te da bi imali potpuno isti stav i da je u pitanju američka ili ruska rafinerija.
„Mi u Smederevu imamo sasvim dovoljno teške industrije. Mi smatramo da Smederevo treba da se razvija u pravcu poljoprivrede, turizma, usluge i sektora znanja. Ova teška industrija prljava, to je jednostavno 20. vek, moramo da krenemo napred“, kaže on.
Dodaje i da se igradnja rafinerije planira na lokaciji gde se sada trenutno nelegalno deponuje otpadna šljaka iz železara.
„To je 100 metara od Dunava koji je međunarodna reka. Znači tu se nalazi lokacija na 110 hektara poljoprivrednog zemljišta, to je ogromno, ogromno zemljište. I jednostavno jako je blizu, vazdušnom linijom se vidi ta lokacija odavde iz centra grada. I jednostavno prosto neverovatno je da nekome to pada na pamet, da može tu da pravi rafineriju nafte pored svega što imamo. Ja ne mogu prosto da verujem da neko ko živi u ovom gradu može na taj način da razmišlja“, kaže on.
Da je Smederevo lokacija gde se ne može više opterećivati životna sredina, stav je i Milenka Jovanovića iz Nacionalne ekološke asocijacije. On za N1 ističe da je taj grad jedna od crnih tačaka na ekološkoj mapi Srbije.
„Upravo zbog višedecenijskog zagađenja kada se znalo koje su posledice teške industrije, u železari i kada se nije znalo. Potpuno je neodgovorno ponašanje pre svega institucija, države, u raznim periodima, posebno u poslednjih desetak godina, da ne sankcionišu niti kontrolišu prekomerno zagađenje koje je dovelo do povećanog broja najtežih bolesti, upravo u neposrednoj blizini rafinerije, ali i šire. Postoje objektivni pokazatelji koji će reći da Smederevo nije lokacija gde se može više opterećivati životna sredina. Ne samo vazduh, koji je naravno najgori, nego i vode, površinske, podzemne, ali i zemljište sa genetičnim otpadom i naravno Dunav koji nije septička jama, iako ima ogromun moć samoprečišćenja“, kaže on.
Dodaje i da država, odnosno sadašnji sistem, nije u stanju da kontroliše procese ekoloških incidenata i da se to dokazalo mnogo puta do sad.
„Naši zakoni nisu uopšte loši, ali se ne sprovode – govorim u oblasti životne sredine. Zakon zaštite od zagađenja je dobar, ali ako neko veruje da će ovakva ekipa koja nesposobno, neodgovorno i pre svega partijski upravlja životnom sredinom, a to je direktna implikacija na zdravlje ljudi koje je više nego ugroženo“, navodi Jovanović.