Poreklo gotovo tri četvrtine privatnih donacija evropskim partijama nepoznato javnosti

Četvrtina ukupnog privatnog novca doniranog političkim partijama u EU otišla je krajnje desničarskim, krajnje levičarskim i populističkim partijama.

Portal za istraživačko novinarstvo Prati novac (Follow the money – FTM) je u saradnji s britanskim Gardijanom i još 26 evropskih medijskih partnera analizirao kako se finansiralo više od 200 političkih partija u 25 zemalja od 2019. do 2022. godine.

Rezultati istraživanja pokazuju da su političke partije u EU u tom periodu primile 941 milion evra donacija, ali da javnost ne zna ko je dao 71 odsto tog novca, odnosno 664 miliona evra.

Među evropskim zemljama postoje velike razlike u zakonima i praksama kada je u pitanju transparentnost političkih donacija, a ona je najmanja u zapadnim zemljama kao što su Nemačka, Francuska i Španija.

Nemačke partije su od 2019. do 2022. od kompanija, privatnih lica i političara primile donacije u iznosu od 641 milion evra, od čega se za 495 milliona (78 odsto) ne zna ko je uplatio.

Desničarska Alternativa za Nemačku je 2022. prijavila 6,4 miliona evra privatnih donacija, od koji se samo za 1,3 miliona zna poreklo.

U Francuskoj, Španiji i Belgiji nije objavljeno nijedno ime donatora.

U Francuskoj se donacije odvijaju potpuno iza zatvorenih vrata i javnost nema pravo da zna ko finansira partije, a kao razlog se navodi privatnost donatora, jer bi donacije verovatno otkrile njihove političke stavove.

Ipak stroga pravila u Francuskoj zabranjuju strane i anonimne donacije veće od 150 evra, dok su pojedinačne donacije ograničene na 7.500 evra. Sve uplate veće od 150 evra moraju da imaju papirni trag koji može da istraži nadležno telo.

Partije u Španiji su takođe u obavezi da prijave identitet donatora nadzornom organu, revizorskom sudu, ali sud ne mora da objavi te informacije.

U 16 članica EU dozvoljeno je da svi ili neki donatori ostanu nepoznati široj javnosti i medijima, ali iznos preko kojeg partije moraju da otkriju idetnitet donatora varira od zemlje do zemlje, od 500 evra na Kipru do 25.000 evra u Španiji.

Sa druge strane, zemlje centralne i istočne Evrope su mnogo transparentnije kada je i pitanju finansiranje stranaka.

Samo Hrvatska, Bugarska, Češka, Estonija, Grčka, Letonija i Poljska zahtevaju da izvori svih privatnih donacija budu javno dostupni.

Estonija je verovatno najtransparentnija zemlja u EU. Imena gotovo 50.000 članova 13 partija, njihove mesečne članarine, kao i svaka donacija objavljuju se na tri meseca i dostupni su svima.

Estonija takođe zabranjuje strane donatore, dok pet članica EU, Belgija, Danska, Švedska, Luksemburg i Holandija, nemaju direktnu zabranu stranih donacija, a u Nemačkoj su ograničene na 1.000 evra.

Ekstremne političke grupe i na desnoj i na levoj strani političkog spektra dobile su veći broj i iznos donacija od 2019.

Podaci iz istrage otkrivaju da je najmanje 150 miliona evra privatnih donacija otišlo populističkim partijama, dok je na račun partija krajnje desnice leglo više od 97 miliona evra.

Dok se većina političkih partija i dalje oslanja na javno finansiranje, u zemljama kao što su Francuska, Mađarska i Italija, na primer, private donacije sada čine više od polovine prihoda partija s ekstremnijim stavovima, objavio je FTM, dodajući da uoči izbora za Evropski parlament sledeće nedelje, ankete takođe predviđaju veću podršku ekstremističkim i populističkim partijama širom EU.

Tri ekstremističke partije u Francuskoj, među kojima je Nacionalno okupljane Marin le Pen, imale su drastičan rast finansijske podrške – sa 13 odsto prihoda od donatora, članarine i doprinosa svojih partijskih kandidata i zvaničnika 2019. godine na 38 odsto 2022.

U Letoniji, gde se očekuje veći broj antievropskih i populističkih evroposlanika posle izbora u junu, ti prihodi su za četiri godine povećani sa devet odsto na 36 odsto.

Analiza pokazuje da su desničarske, levičarske i populističke partije ukupno dobile više od polovine donacija u Sloveniji, Italiji, Poljskoj, Mađarskoj, Portugalu i Grčkoj.