SNS nastavlja pad, opozicija u još većem minusu: Ko je koliko izgubio na izborima 2. juna

Izborna lista okupljena oko Srpske napredne stranke, koju je „pojačala“ Socijalistička partija Srbije, osvojila je na izborima 2. juna 387.327 glasova. Na decembarskim izborima naprednjaci su dobili 367.239, a socijalisti 44.671 glas, što u zbiru iznosi 411.910.

Stranke vlasti za šest meseci izgubile 37.000 birača
Ako tom broju dodamo i polovinu od 24.213 glasova koje su u decembru u izbornom savezu sa Dverima osvojili Zavetnici, novopečeni koalicioni partneri SNS, dolazimo do cifre od 424.000 glasova za stranke aktuelne vlasti na beogradskim izborima krajem 2023. godine.

Računica govori da je za manje od šest meseci vladajuća koalicija u Beogradu izgubila oko 37.000 birača. Još više upada u oči podatak da su sadašnji koalicioni partneri – Srpska napredna stranka, Socijalistička partija Srbije, Srpska radikalna stranka i Zavetnici, na beogradskim izborima 3. aprila 2022. godine zajedno osvojili 459.098 glasova, što je za 71.771 glas slabiji rezultat od onog koji su ostvarili 2. juna.

Međutim, još veći „minus“ na svom izbornom saldu vladajuće stranke imaju u odnosu na beogradske izbore koji su održani u aprilu 2022. godine. SNS je tada osvojio 348.345 glasova, socijalisti 64.050, Zavetnici koji su tada nastupili samostalno 32.029 i radikali 14.674, što u zbiru iznosi 459.098. Stranke vlasti su, dakle, za nešto više od dve godine u Beogradu zbirno izgubile 71.771 birača, odnosno 15,63 odsto.

U plusu samo dr Nestorović i Ruska stranka
Dr Branimir Nestorović je svoje biračko telo zadržao, pa čak i uvećao. Predvodeći grupu građana „Mi snaga naroda“ Nestorović je na izborima 2. juna osvojio skoro 60.000 glasova, što je za približno desetak hiljada više nego u decembru.

Najveći rast podrške birača u odnosu na decembarske izbore zabeležila je Ruska stranka, koja je izborni saldo više nego udvostručila – sa 3.692 na 8.509 glasova, za šta je „nagrađena“ jednim odborničkim mandatom.
Problem sa padom izborne podrške imaju i stranke opozicije koje su učestvovale na izborima i 2023. i 2024. godine. Koalicija „Srbija protiv nasilja“ osvojila je 17. decembra prošle godine 325.429 glasova, dok je na prošlonedeljnim izborima šest članica bivšeg saveza nastupilo na listi „Biramo Beograd“, za koju je glasalo 89.429 birača.

Deo razlike u glasovima „pokupio“ je zasigurno pokret „Kreni-promeni“, koji je debitovao na junskim izborima i kome je poverenje ukazalo 129.867 Beograđana. Ipak, te dve opozicione liste u zbiru su ostale „kraće“ za nešto više od 100.000 glasova u odnosu na učinak koalicije „Srbija protiv nasilja“ na decembarskim izborima.

Tome je najviše doprinela činjenica da na beogradske izbore nisu izašli Stranka slobode i pravde, Srbija Centar i Zajedno, što je uslovilo i nižu izlaznost u odnosu na 17. decembar. Odluku da ne nastupe na izborima 2. juna donele su i članice koalicije NADA, Novi DSS i POKS, koji su na prethodnim beogradskim izborima osvojile 56.415 glasova.

Ipak, treba istaći da podatak da je na beogradskim izborima u decembru glasalo 58,41 odsto birača nije sasvim uporediv sa izlaznošću 2. juna, koja se zaustavila na 46,12 odsto. Pre svega zbog toga što su izbori 17. decembra prošle godine bili održani istovremeno sa parlamentarnim, kada je, po pravilu, odziv birača masovniji nego u slučaju kad se glasa samo na lokalu.

Kolika je izlaznost kada se glasa samo za odbornike
Iz tog razloga, znatno jasniju sliku o realnom odzivu birača na lokalnim izborima stvara podatak da je na beogradskim izborima 2018. godine, kada su bili odvojeni od republičkih, izlaznost bila 51,01 odsto.

Birače su izgubile i neke manje opozicione partije, poput Narodne stranke koja je, u koaliciji sa Novom Srbijom i pokretom Živim za Srbiju, dobila tek nešto više od petine glasova koje je na decembarskim izborima osvojila samostalno.