Profesori na meti đaka, roditelja i uprave: Kako se u regionu bore sa napadima na zaposlene u prosveti i obrazovanju?

Srbija: Izmene zakona – populizam ili smanjenje nasilja nad nastavnicima

Struka, s druge strane, ukazuje da pooštravanje kazni zbog napada na zaposlene u obrazovanju neće poboljšati položaj prosvetnih radnika.
Fizički napad na nastavnike na radnom mestu je više izuzetak nego pravilo, primećuje Aleksandar Markov, predsednik Foruma beogradskih gimnazija, ukazujući da oni imaju mnogo više problema sa verbalnim napadima, vređanjem od strane roditelja, učenika, neretko i direktora, a ono što dominira u školama je vršnjačko nasilje. On smatra da se najavljenim izmenama propisa neće smanjiti nasilje.

Ukoliko budu usvojene izmene Krivičnog zakonika svi zaposleni u obrazovanju, dakle, ne samo nastavnici, uživaće veću krivično-pravnu zaštitu, poput one koju imaju advokati.

 
Prema predlogu koji je postignut između predstavnika Vlade i reprezentativnih sindikata obrazovanja, za napad na zaposlenog u obrazovnoj ustanovi, a u vezi sa poslovima koje obavlja, zaprećena je kazna od tri meseca do tri godine.

Kaznu zatvora od šest meseci do pet godine rizikovaće oni koji prosvetnom radniku nanesu laku telesnu povredu ili im prete upotrebom oružja, a kazna od jedne do osam godina zatvora će moći da se izrekne onome ko zaposlenom u obraznoj ustanovi ili članu njihove porodice nanese teške telesne povrede.

– To bi značilo da i sam napad na zaposlene, bez nanošenja telesnih povreda, bude krivično pravno sankcionisan, budući da onaj ko im nanese telesne povrede i po postojećim zakonskim rešenjima može odgovarati. Krivičnoj odgovornosti u tom slučaju bi podlegali kako učenici, tako i roditelji učenika koji napadnu prosvetne radnike, ali treba naglasiti da bi „zaštitu“ od đaka imali samo nastavnici u srednjim školama jer su deca mlađa od 14 godina i dalje krivično neodgovorna – pojasnila je nedavno za Danas Vanja Bajović, profesorka na Katedri za krivično pravo Pravnog fakulteta u Beogradu.

Ona smatra da se unošenjem ovog krivičnog dela ni na koji način ne poboljšava položaj prosvetnih radnika, imajuću u vidu da je sam napad, bez nanošenja telesnih povreda, teško praktično dokazati, u prilog čemu govori i činjenica da za ovaj oblik krivičnog dela napad na advokate nikada niko nije krivično odgovarao.

 
U pravu je profesorka Bajović kada kaže da je „poražavajuće da smo kao društvo dotle došli da je prosvetne radnike neophodno štititi krivičnim pravom i unošenjem posebnog krivičnog dela kojim bi se profesori štitili od napada učenika i njihovih roditelja“.
– Jer ako krenemo u takvom smeru sledeći korak koji bi mogli da očekujemo je fizičko obezbeđenje profesora dok maloletnim učenicima drže čas – smatra Bajović.

Dušan Kokot, predsednik Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Srbije, smatra da je najava usvajanja izmena Krivičnog zakona dobar, ali ne i dovoljan korak.

– Nakon usvajanja, ako i kada se to desi, jednako važno je i koliko će se zakon sprovoditi. Iskustvo kaže da će i tom delu biti problema. Drugo, a za nas ključno pitanje je da li je to jedina mera u sistemskoj borbi protiv nasilja u ustanovama obrazovanja. Ako je jedina, onda je gotovo i nebitna. Pomenuti zakon može donekle da štiti od punoletnih lica i pritisaka koje kolege često trpe od roditelja, ali ne štiti od nasilja koje u poslednje vreme najčešče čine učenici. Pa i poslednji protesti su bili zbog takve vrste nasilja – ukazuje Kokot.

Podseća da je Nezavisni sindikat prosvetnih radnika Srbije pre više od godinu dana predložio tri mere koje bi donekle obezbedile zaštitu, a čije ispunjenje ne zahteva dodatni novac, već samo političku volju.

 
Pored predloga za izmenu Krivičnog zakonika, Sindikat je tražio i uvođenje mogućnosti suspenzije učenika i ukidanje anonimnih prijava ka prosvetnim inspekcijama.

– Suspenzija je kao termin ušla prošle godine u zakone u oblasti obrazovanja, ali po nama ne na potpuno valjan način. Naš predlog je mogućnost brze suspenzije koju u određenim situacija može izreći i nastavnik na samom času ili dežurni nastavnik u toku odmora za učenike. Neophodno je nastavniku vratiti alate kontrole dešavanja na samom času. Jedina stvar gde napretka nema jeste ukidanje anonimnih prijava. Štaviše, pokrenuta je i onlajn platforma „Čuvam te“ koja u prvom pitanju promoviše anonimnost. Zaista ne vidimo nijedan razlog da se anonimnost ukine, ali i da se definiše kazna za zloupotrebu prava. Naravno, sve ovo su reaktivne mere i one ne mogu mnogo toga, ali do zaista korenitih promena mora se i preživeti – komentariše Kokot.

Podsetimo da je zaštita zaposlenih u obrazovanju definisana kao poseban član u Pravilniku o protokolu postupanja u ustanovi u odgovoru na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje.

On predviđa obavezu škole da postupa uvek kada postoji sumnja ili saznanje da zaposleni trpi nasilje od strane učenika, roditelja ili trećeg lica u ustanovi ili za vreme organizovanja aktivnosti ustanove.

„Kada je učenik počinilac nasilja prema zaposlenom, direktor je dužan da odmah obavesti roditelja i centar za socijalni rad; da pokrene vaspitno-disciplinski postupak i da izrekne vaspitno-disciplinsku meru, u skladu sa zakonom za učenike starosti do 14 godina, a za učenike iznad 14 godina, osim navedenih aktivnosti i da obavesti nadležno javno javno tužilaštvo i policiju“, predviđa Pravilnik.

U slučaju da je roditelj ili treće lice počinilac nasilja prema zaposlenom ili zaposleni prema zaposlenom, direktor je dužan da takva saznanja prijavi policiji i nadležnom javnom tužilaštvu, a kada je roditelj počinilac nasilja da obavesti i nadležni centar za socijalni rad, u zakonom propisanom roku.

Ukoliko ustanova ima saznanje da roditelj ili treće lice na društvenim mrežama omalovažava, vređa, preti ili poziva na nasilje prema zaposlenom, a u vezi sa profesionalnom ulogom zaposlenog, ustanova je dužna da o tome obavesti nadležno javno tužilaštvo.

Više informacija pročitajte OVDE.