BBC News

Udovica lidera Islamske države otkriva detalje o zajedničkom životu

Um Hudaifa kaže da je gledala televiziju krišom i da je pokušavala da ostavi lidera ID, ali nije uspela.

Um Hudaifa pokrivene glave crnim hidžabom gleda u pod
BBC
Um Hudaifa, prva supruga pokojnog vođe Islamske države Abu Bakra al-Bagdadija, sada je u zatvoru u Iraku

U retkom intervjuu iz zatvora, udovica vođe grupe Islamska država iznela je svedočanstvo o njihovom zajedničkom životu. Um Hudaifa je prva supruga Abu Bakr Al Bagdadija i bila je udata za njega dok je bio zadužen za brutalnu vladavinu Islamske država nad velikim oblastima Sirije i Iraka. Trenutno je u iračkom zatvoru pod istragom za zločine povezane sa terorizmom.

U leto 2014. godine, Um Hudaifa je živela u Raki, tadašnjem uporištu Islamske države, sa mužem.

Kao traženi vođa ekstremističke džihadističke grupe, Abu Bakr Al Bagdadi često je provodio vreme na različitim lokacijama, a jednom od tih prilika poslao je obezbeđenje do kuće da pokupi dvojicu malih sinova.

„Rekao mi je da idu na izlet da nauči dečake da plivaju", rekla je Um Hudaifa.

U kući je bio televizor koji je ona imala običaj da gleda u tajnosti.

„Uključivala bih ga kad god on nije kod kuće", kaže, objasnivši da je Al Bagdadi mislio da aparat ne radi.

Hudaifa tvrdi da je bila odsečena od sveta i da joj on nije dozvoljavao da gleda televiziju ili čak koristi drugu tehnologiju, kao što su mobilni telefoni, od 2007. godine.

Nekoliko dana nakon što je obezbeđenje odvelo decu, ona kaže da je uključila televizor, gde ju je čekalo „ogromno iznenađenje".

Videla je muža kako se obraća ljudima u Velikoj džamiji Al Nurija u severnom iračkom gradu Mosulu, predstavivši se prvi put kao šef samoproklamovanog islamskog kalifata.

Prošlo je svega nekoliko nedelja otkako su njegovi borci zauzeli tu oblast.

Abu Bakr al-Bagdadi govori u Velikoj džamiji al-Nuri u Mosulu
AFP
Abu Bakr al-Bagdadi govori u Velikoj džamiji al-Nuri u Mosulu, jul 2014.

Snimak Al Bagdadija, koji se pojavio u javnosti prvi put posle mnogo godina, sa dugom bradom, obučen u crnu odoru, tražeći vernost od muslimana, viđen je širom sveta i obeležio je ključni trenutak za Islamsku državu koja ja poharala Irak i Siriju.

Um Hudaifa kaže da je bila šokirana kad je otkrila da su njeni sinovi bili u Mosulu sa njim umesto da uče plivanje u Eufratu.

Opisuje tu scenu iz pretrpanog zatvora u iračkoj prestonici Bagdadu, gde boravi dok iračke vlasti istražuju njenu ulogu u Islamskoj državi i zločinima grupe.

Veoma je bučno dok se zatvorenici optuženi za razne zločine, među njima korišćenje droga i seksualni rad, premeštaju po zatvoru, a hrana se dostavlja od spolja.


BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.


Pronalazimo tiho mesto u biblioteci i razgovaramo skoro dva sata.

Tokom našeg razgovora ona predstavlja sebe kao žrtvu koja je pokušala da pobegne od muža i negira da je učestvovala u bilo kojoj od brutalnih aktivnosti Islamske države.

To je u naglašenom kontrastu sa načinom na koji je opisana u sudskom slučaju koji su pokrenuli Jazidi, manjinska zajednica čiji pripadnike su otimali i silovali članovi Islamske države - oni je optužuju za saučesništvo u seksualnom porobljavanju otetih devojaka i žena.

Tokom intervjua, ona ne diže glavu niti jednom.

Nosi crninu i otkriva samo delić lica, do kraja njenog nosa.

Um Hudaifa je rođena 1976. godine u konzervativnoj iračkoj porodici, a udala se za Ibrahima Avada Al Badrija, kasnije poznatog pod pseudonimom Abu Bakr Al Bagdadi, 1999. godine.

Ibrahim Avad al-Badri, kasnije poznat kao al-Bagdadi, snimljen 2003.
Iraqi Intelligence Service
Ranije neobjavljeni CCTV snimak Ibrahima Avada al-Badrija, kasnije poznatog kao al-Bagdadi, snimljen 2003. - dostavila iračka obaveštajna služba

On je završio studije Šerijatskog zakona na Univerzitetu u Bagdadu, a ona kaže da je u to vreme bio „religiozan, ali ne i ekstremista… konzervativan, ali otvorenog uma."

Potom su 2004. godine, godinu dana nakon invazije na Irak predvođene Sjedinjenim Američkim Državama, američke snage privele Al Bagdadija i držale ga u pritvorskom centru u kampu Baka na jugu oko godinu dana, zajedno sa mnogim drugim muškarcima koji će postati viši članovi Islamske države i drugih džihadističkih grupa.

U godinama posle njegovog oslobađanja, ona tvrdi da se promenio: „Postao je kratkih živaca i sklon izlivima besa."

Drugi koji poznaju Al Bagdadija kažu da je sarađivao sa Al Kaidom još pre vremena provedenog u Baki, ali za nju je to obeležilo prekretnicu nakon koje je postao sve ekstremniji.

„Počeo je da pati od psiholoških problema", kaže ona.

Kad ga je pitala zašto, on joj je rekao da je „bio izložen nečemu što 'ti nikad ne bi razumela'"

Ona veruje da je on, iako to nikad nije eksplicitno rekao, „tokom pritvora bio izložen seksualnoj torturi".

Na slikama iz drugog američkog zatvora u Iraku, Abu Graiba, koje su izašle na videlo te godine, vidi se da su zatvorenici bili prisiljavani da simuliraju seksualne radnje i zauzimaju ponižavajuće poze.

Izneli smo njene optužbe američkom Ministarstvu odbrane Pentagonu, ali nismo dobili nikakav odgovor.

Američki kamp Buka 500 kilometara jugoistočno od Bagdada, u oktobru 2004.
Getty Images
Američki kamp Buka 500 kilometara jugoistočno od Bagdada, u oktobru 2004.

Ona kaže da je počela da se pita da li on pripada militantnoj grupi.

„Pretraživala bih njegovu odeću kad je dolazio kući, kad je odlazio da se tušira ili kad je išao da spava.

„Čak sam pregledala i njegovo telo u potrazi za modricama ili povredama… bila sam zbunjena", kaže ona, ali nije pronašla ništa.

„Rekla sam mu tada: 'Zastranio si'… što je kod njega izazvalo ogroman izliv besa."

Ona opisuje kako su se često selili, imali lažne identitete i kako se njen muž oženio drugom ženom.

Um Hudaifa kaže da je tada zatražila razvod od njega, ali nije pristala na njegov uslov da se odrekne njihove dece, pa je ostala s njim.

Kada je Irak zahvatio krvavi sektaški rat koji je trajao od 2006. do 2008. godine, ona više nije imala nikakvih sumnji da je upleten u rad sunitskih džihadističkih grupa.

Godine 2010. postao je lider Islamske države Iraka - formirane 2006. godine kao kišobranska grupa iračke džihadističke organizacije.

„Preselili smo se u seosku oblast Idlib u Siriji u januaru 2012. godine, a tamo mi je postalo apsolutno jasno da je on emir [vođa]", kaže Um Hudaifa.

Islamska država Iraka bila je jedna od grupa kasnije udruženih u formiranje šire Islamske države koja se nakon dve godine proglasila kalifatom - islamskom državom kojom preko Šerijatskog zakona vlada neko ko se smatra božjim izaslanikom na Zemlji.


Pogledajte video: Smart El Bagdadija


U to vreme, ona kaže da je počeo da oblači avganistansku haljinu, pušta bradu i nosi pištolj sa sobom.

Kako se bezbednosna situacija na severoistoku Sirije pogoršala tokom građanskog rata u zemlji, preselili su se na istok u grad Raku, koji je kasnije postao de fakto glavni grad „kalifata" Islamske države.

Tu je živela kad je ugledala muža na televiziji.

Mapa teritorije koju je 2015. godine kontrolisala Islamska država
BBC

Brutalnost grupe koja se udružila da bi oformila Islamsku državu već je bila dobro poznata, ali 2014. i 2015. godine su zverstva postala još rasprostranjenija i stravičnija.

Istraživački tim Ujedinjenih nacija izvestio je da pronašao dokaze da je Islamska država počinila genocid nad iračkom jazidskom manjinom i da je grupa činila zločine protiv čovečnosti, među kojima su ubistvo, tortura, otmica i porobljavanje.

Islamska država je na društvenim mrežama emitovala svoja zverstva, među kojima su bila obezglavljivanja talaca i spaljivanje jordanskog pilota.

U drugom ozloglašenom incidentu, masakrirala je oko 1.700 prevashodno šiitskih iračkih vojnika na obuci dok su se vraćali iz vojne baze Spajčer severno od Bagdada u rodne gradove.

Neke žene koje su otišle da žive sa Islamskom državom sada tvrde da nisu znale u šta se upuštaju, tako da sam pritisnuo Um Hudaifu povodom njenih stavova iz toga vremena - ona kaže da čak ni tada nije mogla da gleda slike sa zverstvima jer su bile „ogroman šok i nehumanost" i da je „proliti krv užasna stvar i da su oni u tom pogledu prešli granicu čovečnosti".

Um Hudaifa kaže da je spočitala mužu što ima „krv tih nevinih ljudi" na rukama i rekla mu da „prema islamskom zakonu postoji niz drugih stvari koje su mogle biti učinjene, kao što je njihovo usmeravanje ka pokajanju".

Opisuje kako je njen muž nekada komunicirao sa drugim vođama Islamske države preko laptopa.

Laptop je držao zaključan u aktovki.

„Pokušala sam da provalim u njega da bih saznala šta se dešava", kaže ona, „ali sam bila tehnološki nepismena i uvek mi je tražio lozinku".

Naoručani pripadnik Islamske države nosi zastavu u ruci u Raki u junu 2014. godine
Reuters
Naoručani pripadnik Islamske države u Raki u junu 2014. godine

Ona kaže da je pokušala da pobegne, ali su naoružani ljudi na kontrolnom punktu odbili da je propuste i poslali su je nazad kući.

Što se tiče borbi, ona za muža kaže da, koliko zna, „nije učestvovao ni u jednoj bici ili borbi", dodavši da je bio u Raki kad je Islamska država zauzela Mosul - putovao je u Mosul kasnije da bi održao onaj govor.

Ubrzo posle te propovedi, Al Bagdadi je udao dvanaestogodišnju ćerku Umaimu za prijatelja Mansura, koji je dobio zaduženje da vodi porodične poslove.

Um Hudaifa kaže da je pokušala to da spreči, ali da je bila ignorisana.

Irački izvor iz snaga bezbednosti nam je rekao da je Umaima već bila udata jednom pre, sa osam godina, za sirijskog portparola Islamske države.

Međutim, on je rekao da je prvi brak bio ugovoren da bi čovek mogao da ulazi u kuću kad je Al Bagdadi bio odsutan i da veza nije bila seksualne prirode.

Potom je u avgustu 2014. godine, Um Hudaifa rodila još jednu ćerku Nasibu, koja je imala urođenu srčanu manu.

To se poklopilo sa Mansurovim dovođenjem devet jazidskih devojaka i žena u kuću.

Njihova starost je varirala od devet do oko 30 godina.

One su bile samo šačica od hiljade jazidskih žena i dece koje je porobila Islamska država - još hiljade njih su ubijene.

Um Hudaifa kaže da je bila šokirana i da je „osećala sramotu".

Hamid, otac jedne od jezuitskih devojaka koje su bile dovedene u dom al-Bagdadija
BBC
Hamidova ćerka i nećaka bile su među jezidskim devojkama odvedenim u dom Um Hudaife

U grupi su bile dve mlade devojke, Samar i Zena - to im nisu prava imena.

Um Hudaifa tvrdi da su one ostale u njihovoj kući u Raki samo nekoliko dana pre nego što su poslate dalje.

Ali čitava porodica se kasnije preselila u Mosul i Samar se ponovo pojavila, ostavši sa njima oko dva meseca.

Pronašao sam Samarinog oca Hamida, koji mi je u suzama ispričao kako je ona oteta.

Rekao je da je imao dve žene i da su one, zajedno sa 26 njegove dece, dva brata i njihovim porodicama oteti iz grada Kansura u Sindžaru.

On je pobegao u obližnje planine.

Šestoro njegove dece, među njima i Samar, još se vodi kao nestalo.

Neka su se vratila nakon što su plaćene otkupnine za njih, a druga su se vratila kući nakon što su oblasti u kojima su držana oslobođene.

Druga devojka, Zena, njegova je nećaka i za nju se veruje da je ostala zaglavljena u severnoj Siriji.

Zenina sestra Soad lično se nije srela sa Um Hudaifom, ali je bila porobljena, silovana i prodata sedam puta.

Hamid i Soad su podneli privatnu tužbu protiv Um Hudaife zbog saučesništva u otmici i porobljavanju jazidskih devojaka.

Oni ne veruju da je ona bila bespomoćna žrtva i traže smrtnu kaznu za nju.

„Ona je bila odgovorna za sve. Pravila je odabir - ova da je služi, ova da služi njenog muža… a moja sestra je bila jedna od tih devojaka", kaže Soad.

Ona je to zasnovala na svedočanstvima drugih žrtava koje su se vratile kući.

„Ona je supruga kriminalca Abua Bakr Al Bagdadija i kriminalka je baš kao i on."

Soad, jedna od devojaka koja je bila kidnapovana i dovedena u kuću vođe Islamske države
BBC
Soad čeka datum za saslušanje povodom njene građanske tužbe protiv Umm Hudaife

Pustili smo Um Hudaifi snimak ovog intervjua sa Soad, na šta je ona rekla: „Ne negiram da je moj muž bio kriminalac", ali dodaje da joj je „veoma žao zbog svega što im se desilo" i negira optužbe na vlastiti račun.

Um Hudaifa kaže da je malo kasnije, u januaru 2015. godine, nakratko srela otetu američku humanitarnu radnicu Kejlu Miler, koja je držana kao talac 18 meseci i umrla u zatočeništvu.

Um Hudaifa je bila odvedena u sigurnu kuću u Raki i čula je glas sa sprata pa je otišla da pogleda ko je to.

U spavaćoj sobi je zatekla Kejlu.

„Delovala je srećno… rekla mi je da je šeikova žena… a ja sam shvatila da misli na mog muža."

Ona kaže da je Kejla o njemu govorila „s ljubavlju", zbog čega je bila ljubomorna i besna u vreme kad je imala problema da spase bolesnu ćerku Nasibu, koja je kasnije umrla.

Ovo svedočanstvo se značajno razlikuje od svedočanstava ljudi koji su držani u zatočeništvu zajedno sa Kejlom.

Posle Kejline smrti, njena majka Marša rekla je da su iskazi ljudi sa kojima je bila zatočena pokazali da se ona „nije udala za tog čoveka, već da ju je Al Bagdadi oteo silom, silovao i zlostavljao, i da bi se vraćala uplakana iz njegove sobe."

A ekspert koji je radio sa policijskim timovima zaduženim za kidnapovanja objasnio je da ako se Kejla ponašala tako kao što Um Hudaifa opisuje, to je mogla da bude strategija preživljavanja.

Okolnosti Kejline smrti još nisu poznate - u ono vreme je Islamska država tvrdila da je poginula u jordanskom vazdušnom napadu, ali su SAD to oduvek osporavale, a izvor iz iračkih snaga bezbednosti nam je sada rekao da ju je ubila Islamska država.

Američke snage su 2019. godine upale u mesto na kom se Al Bagdadi krio u severozapadnoj Siriji sa nekim članovima porodice.

Bagdadi je detonirao eksplozivni prsluk kad je bio sateran u ćošak u tunelu, ubivši sebe i dvoje dece, dok su dve od četiri njegove žene poginule u razmeni vatre.


Pogledajte i ovaj video


Um Hudaifa, međutim, nije bila tamo - ona je pod lažnim imenom živela u Turskoj, gde je i uhapšena 2018. godine.

Poslata je u februaru ove godine nazad u Irak, gde od tada boravi u zatvoru u kom vlasti istražuju njenu ulogu u Islamskoj državi.

Njena najstarija ćerka Umaima je u zatvoru zajedno sa njom, dok je Fatima, koja ima oko 12 godina, u omladinskom pritvorskom centru.

Jedan od njenih sinova poginuo je u ruskom vazdušnom udaru u Siriji kod Homsa, a drugi je umro sa ocem u tunelu, dok je najmlađi sin u sirotištu.

Kad završavamo razgovor, ona diže glavu i nakratko mi se ukazuje pogled na njeno čitavo lice, ali njen izraz ništa ne odaje.

Dok je obaveštajni oficir odvodi, ona moli za još informacija o najmlađoj deci.

A sada, ponovo u ćeliji, mora da čeka da sazna da li će se suočiti sa krivičnim optužbama.


Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]