Školski vrt i ostale priče

Nastavnici i učenici ove škole, pored redovne nastave, bave se još i: grnčarstvom, voćarstvom, preradom i sušenjem voća i lekovitog bilja, pripremanjem hrane, umetničkim zanatima, slikarstvom, kaligrafijom, održavanjem školskog dvorišta, organizovanjem raznih manifestacija. Pored još jednog vrta sa lekovitim biljem i staklenikom u pripadajućoj školi u Rakincu, u školi u Novom Selu imaju čak i mini zoo vrt o kome ćemo pisati u narednom tekstu, kao i o kaligrafskoj radionici koja tamo radi.

Neverovatna pozitivna energija oseća se u celom školskom dvorištu. U svetloj i sa ukusom uređenoj biblioteci dočekuju nas školska bibliotekarka Jelica Minić i učiteljica Danica Miletić. Dve devojčice iz trećeg razreda, Staša i Nevena, sa razumevanjem i puno ponosa pokazuju nam šta sve ume da napravi „Veseli osnovac“. Dok mi ne znamo u šta pre da pogledamo, pridružuje nam  se i direktor škole Saša Stanojević. Vrata su otvorena, ulaze deca da nešto pitaju ili pogledaju šta mi to radimo, svako bi nešto da kaže. Dolaze i druge nastavnice i učiteljice da se pozdrave i kažu neku reč o svojim zaduženjima i o uspesima svojih đaka – drugo mesto na republičkom takmičenju iz istorije, treće mesto na republičkom iz tehnike i tehnologije -  a nama se čini da sedimo u dnevnoj sobi neke veoma velike vesele porodice koja funkcioniše kao sat.

„To je zato što je svako sebe pronašao u nekoj aktivnosti, i deca i mi nastavnici, i tom aktivnošću se bavimo zato što to volimo“, kaže nastavnica istorije koja, inače,  vodi radionicu čarobne kuhinje. „Mi već godinama vodimo svoje radionice,  uhodani smo i svako zna svoja zaduženja, a i deca su naviknuta da pored časova imaju i druge sadržaje, i zaista uživaju u svemu što rade.“  

Deluje jednostavno, ali ko sve to pokreće i organizuje, kako se raspoređuju zaduženja?

Direktor Saša kaže, a kolege i koleginice se slažu, da su alfa i omega većine aktivnosti Jelica i Danica, a one dodaju da imaju sreću što direktor ima razumevanja za njihove projekte i u svemu ih podržava, a ostale kolege ih prate i dopunjuju svojim idejama. 

Školski vrt osnovan je pre desetak godina sa idejom da se deca upoznaju sa vrstama, gajenjem i upotrebom lekovitog bilja. „A i da ih malo odvojimo od virtuelnog sveta i približimo prirodi“, kaže direktor i dodaje: „Ne moraju oni da se bave u budućnosti ni jednom od ovih aktivnosti, ali treba da umeju da posade i odgaje jednu biljku ili oberu voće i od njega nešto naprave, a i uče  da zajedno rade i pomažu jedni drugima“. 

Ovaj vrt, zajedno sa etno kućom, bio je gotov za obeležavanje 180 godina postojanja škole, i nekako je bio početak i svih ostalih radionica. U njegovoj realizaciji učestvovali su đaci, nastavnici i roditelji. Danas se školskim dvorištem šire mirisi oko 140 biljnih vrsta o kojima brine vrtlarska sekcija i od kojih  se prave čajevi, sokovi i tradicionalni  kozmetički preparati.

Učiteljica Danica je pokretač  grnčarske radionice za koju uvek vlada veliko interesovanje. Radionica ima keramičku peć i uvek dovoljne količine odgovarajuće gline od koje nastaju magneti, korpice, činijice i svašta još. Radi se i dekupaž, a deci iz starijih razreda na raspolaganju je i mašina za izradu bedževa za koje sami rade dizajn. 

Škola poseduje višnjar i šljivar, berbu voća obavljaju đaci i nastavnici, a u školskoj kuhinji se prave sokovi i džemovi. Napravljena je i sušara za voće koja bi uskoro trebalo da počne sa radom. Često se organizuju prodajni štandovi na koje se iznosi sve što vredne ruke školske zadruge naprave, a od većih manifestacija omiljene su Dečija nedelja, Festival nauke, Jesenja avantura i Zelenišijada u proleće. 

Zelenišijada se poklapa sa proslavom Dana škole, što je poseban događaj za ceo Markovac. Bratske škole  iz Makedonije i Republike Srpske su već tradicionalno obavezni gosti, program proslave je bogat i dugo se priprema, a učešće uzimaju i razna udruženja iz ostalih sela opštine.

Posebno mesto u ovoj priči o markovačkoj školi ima kamp u Rakincu. Pre osam godina tadašnje Ministarstvo prosvete izašlo je sa idejom da se male škole po selima koje se gase pretvore u kampove za gradsku decu koja bi tu provela deo raspusta. Direktor Stanojević je sa saradnicima napravio elaborat koji je bio jedan od samo dva prihvaćena u celoj Srbiji, i škola je krenula sa adaptiranjem stare školske zgrade  koja je bila polusrušena. Napravljen je moderan objekat sa 30 ležajeva, kupatilima i svime što je potrebno za udoban boravak školske dece. Da bi kamp počeo sa radom, trebalo je da Ministarstvo oformi tim za praćenje ovog projekta, ali se to, nažalost, ni do danas nije desilo. Ova zgrada sada jedino služi za smeštaj gostiju škole, a nada da će konačno poslužiti prvobitnoj nameni i dalje traje.

Ovo je najkraće moguće predstavljanje osnovne škole u Markovcu, i još nije potpuno. Zaokružiće ga priča iz škole u Novom Selu, gde jedva čekamo da odemo.

Piše Biljana Marjanović, dopisnica Boom93 iz Velike Plane