Srbiji fali 1.000 socijalnih radnika, uslovi za dobijanje socijalne pomoći (pre)strogi

Ovako su stanje sistema socijalne zaštite ocenili učesnici konferencije „Put ka efikasnoj strategiji socijalne zaštite“ koje je organizovalo Društvo socijalnih radnika Srbije sa udruženjem „Sociativa“, piše Nova ekonomija.

„Iako je 2011. godine započeta reforma sistema socijalne zaštite, sa ciljem poboljšanja usluga i osiguranja socijalne sigurnosti, ona nije do kraja završena. Državna izdvajanja za socijalne programe su nedovoljna, poslednja strategija je bila na snazi 2009. godine“, podsetila je predstavnica Scoiative Dijana Janković.

Podsetila je da je Ministarstvo za rad, boračka i socijalna pitanja 2018. godine počelo izradu Strategije socijalne zaštite za period od 2019- 2025. godine ali da ona i dalje nije usvojena.

„Dakle, sistem socijalne zaštite 15 godina funkcioniše bez krovnog i vodećeg dokumenta… Ova strategija bi trebalo da bude usklađena sa agendom za održivi razvoj do 2030. godine i trebalo je da obezbedi stalan i efikasan sistem socijalne zaštite koji će smanjiti siromaštvo, povećati socijalnu jednakost i unaprediti usluge za ranjive grupe“, rekla je ona.

Navela je i da bi jedan od ciljeva strategije socijalne zaštite trebalo da bude smanjenje broja ljudi koji žive u siromaštvu do 2025. godine i povećanje javnih rashoda za socijalnu zaštitu na lokalnom nivou.

Janković je kazala da je neophodno proceniti raspodelu resursa koji će ići u ovaj sistem, obratiti pažnju na održivo finansiranje ovog sektora, ali i na saradnju sa drugim sektorima i ministarstvima koja su povezana sa sistemom socijalne zaštite.

Docentkinja i doktor nauka odeljenja za socijalnu politiku i socijalni rad na Fakultetu političkih nauka u Beogradu Suzana Mihajlović rekla je donošenjem Strategije socijalne zaštite još 2003. godine primećena pluralizacija pružalaca socijalne zaštite. Međutim, danas, kada izostaje nova strategija, potrebno je najpre utvrditi korišćenje već dostupnih prava iz sistema socijalne zaštite i adekvatnost naknada i kvalitet usluga koje se koriste u okviru sistema.

Dodala je da u društvu postoji stigma kada je u pitanju korišćenje prava socijalne zaštite, kao i da bi za rešavanje ovog problema trebalo angažovati državni sektor, ali i da na lokalnom nivou treba razviti socijalnu politiku i rad i mapirati potrebe tih sredina.

„Moramo razumeti da postoje prepreke u dizajnu naših programa, koje obeshrabruju korisnike da apliciraju za ta prava ili pak, ta prava ne funkcionišu i ne dovode do pravih efekata koje mi očekujemo da budu, a to je da izbave korisnike iz siromaštva„, rekla je ona.

Kada je u pitanju materijalno stanje korisnika usluga, kazala je da se iznosi novčanih naknada, pogotovo novčane socijalne pomoći i dečijeg dodatka moraju povećati.

Više pročitajte na LINKU.