Učenici iz Srbije ispod međunarodnog proseka u kreativnom mišljenju: Šta pokazuju PISA istraživanja?

Sa prosečnim rezultatom 29 od mogućih 60 poena, učenici u Srbiji su ispod međunarodnog proseka u kreativnom mišljenju, što je bio jedan od ispitivanih domena u poslednjem ciklusu PISA istraživanja.
 
Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja objavio je izveštaj sa osnovnim rezultatima zadataka iz kreativnog mišljenja učenika, dobijenih u ciklusu PISA 2022, a dodatni spektar analiza za potrebe kreatora obrazovnih politika će biti objavljen u posebnoj publikaciji polovinom jula.

Koliko je đaka učestvovalo u PISA?
U istraživanju 2022. godine učestvovalo je oko 690.000 učenika iz 81 zemlje/ekonomije.

Oni su predstavljali oko 29 miliona petnaestogodišnjih učenika u školama iz 81 zemlje/ekonomije.

Test iz kreativnog mišljenja je rađen u 64 zemlje/ekonomije.

U proleće 2022. godine, 6.413 petnaestogodišnjih učenika iz 183 škola u Srbiji učestvovalo je u studiji PISA 2022 i rešavalo testove iz čitalačke, matematičke, naučne pismenosti i kreativnog mišljenja.

Od ovog broja, 1,9 odsto učenika je učilo u osnovnoj školi (7. i 8. razred), dok su 82,7 odsto uzorka činili učenici prvog razreda srednje škole, a 15,4 odsto učenici drugog razreda srednje škole.

Ovi đaci su predstavljali oko 59.300 petnaestogodišnjih učenika u Srbiji tj. oko 87 odsto ukupne populacije petnaestogodišnjih učenika koji se nalaze u sistemu obrazovanja Republike Srbije.

Kakvi su PISA rezultati iz kreativnog mišljenja na svetskom nivou?

Na PISA testovima kreativnog mišljenja moguće je bilo ostvariti 60 poena.

Najuspešniji su bili učenici iz Singapura koji su imali prosečan rezultat 41 poen, slede Koreja (38), Kanada (38) i Australija (37).

Iznad OECD proseka zemalja učesnica koji je iznosio 33 poena, statistički značajno bolje rezultate su ostvarili učenici u Estoniji i Finskoj (36), kao i Poljskoj i Portugaliji (34).

Na nivou proseka su se našle Španija i Mađarska (33), kao i Francuska i Holandija (32).

Najmanji broj poena u proseku su osvojili đaci iz Dominikanske Republike, Maroka, Uzbekistana, Filipina i Albanije (između 13 i 15 poena).

Rezultati učenika iz Srbije
Sa prosečnim rezultatom od 29 od mogućih 60 poena, učenici u Srbiji su statistički postigli niži rezultat od prosečnog za OECD u kreativnom mišljenju (33).

Naši đaci se statistički značajno ne razlikuje od učenika iz Slovačke, Meksika, Urugvaja i Ujedinjenih Arapskih Emirata.

„Kada se uporedi postignuće Srbije sa referentnim zemljama (tj. onima koje su ili geografski blizu zemlji ili imaju sličan bruto nacionalni dohodak), nalazimo da su zemlje u okruženju zabeležile statistički značajno slabije rezultate u poređenju sa OECD prosekom (33). Ipak, petnaestogodišnji učenici iz Mađarske (31), Hrvatske i Slovenije (30) bili su uspešniji od učenika iz Srbije, dok su učenici iz Rumunije (26), Bugarske (21) i Severne Makedonije (19) bili manje uspešni od učenika iz Srbije“, navodi se u izveštaju.

Dodaje se da su rezultati naših učenika u kreativnom mišljenju u skladu sa očekivanim rezultatima na osnovu njihovih rezultata iz matematike i rezultata u čitanju.

I po njima smo, podsetimo, ispod proseka zemalja učesnica PISA 2022 istraživanja.

Trećina đaka ispod osnovnog nivoa postignuća

Osim srednje vrednosti u PISA studiji se opisuje i postignuće učenika po nivoima, kojih je ukupno šest.

Učenici na nivou 3 ispoljavaju bazični nivo kreativnosti, a nasuprot tome, najbolji đaci dostižu nivo 5 ili nivo 6

U kreativnom mišljenju, osnovni nivo ( 3) definiše se kao nivo na kome učenici mogu da generišu adekvatne ideje za jednostavne do umereno kompleksne zadatke izražavanja i rešavanja problema, a takođe počinju da pokazuju sposobnost da smisle originalne ideje ili rešenja u poznatim kontekstima zadataka.

U Srbiji, 65 odsto petnaestogodišnjaka je dostiglo najmanje osnovni nivo kreativnog mišljenja što je statistički značajno manje u poređenju sa prosečnim rezultatom u zemljama članicama OECD-a (78 odsto).

U 21 od 64 zemlje/ekonomije u kojima su učenici testirani iz kreativnog mišljenja, više od polovine nije dostiglo osnovni nivo.

S druge strane, oko 17 odsto učenika u Srbiji je imalo najbolja postignuća, što znači da su dostigli nivo 5 ili 6 na PISA testu iz kreativnog mišljenja, što je manje u odnosu na procenat njihovih vršnjaka iz OECD zemalja (27 odsto).

Na ovim nivoima uspešnosti, učenici su sposobni da generišu, procene i unaprede kreativne ideje u različitim i kompleksnim zadacima, uključujući apstraktne zadatke koji uključuju dizajniranje ili ograničene, odnosno nepoznate scenarije koji zahtevaju kreativna rešenja naučnih i društvenih problema.

Samo u 20 od 64 zemlje i ekonomije koje su učestvovale u testiranju kreativnog mišljenja više od četvrtina učenika je dostiglo nivo kreativnosti 5 ili 6.

„U Srbiji, približno 15 odsto đaka koji se izdvajaju u kreativnom mišljenju su najbolji i u matematici, dok je osam odsto najbolje i u čitanju (prosek za OECD je 20 i 17 procenata). Ovo upućuje na to da je moguće postići izuzetan uspeh u kreativnom mišljenju bez izuzetnog uspeha u akademskim oblastima, i obrnuto“, navodi se u izveštaju.

PISA 2022 test kreativnog mišljenja ispituje kreativno mišljenje učenika kroz tri procesa generisanja ideja: (a) generisanje raznovrsnih ideja, (b) generisanje kreativnih ideja i (v) procena i unapređivanje ideja.

Uzimajući u obzir celokupnu uspešnost na testu i težinu zadataka, učenici u Srbiji su postigli relativno bolje rezultate u zadacima koji su zahtevali generisanje kreativnih ideja u odnosu na ostale zadatke iz testa.

Kreativno mišljenje i socio-ekonomski status
Razlike u postignućima među đacima u Srbiji PISA indeks ekonomskog, socijalnog i kulturnog statusa izračunat je na takav način da svi učenici koji polažu PISA test, bez obzira na zemlju u kojoj žive, mogu da budu smešteni na istu socioekonomsku skalu.

To znači da je moguće koristiti ovaj indeks za poređenje postignuća učenika sličnog socioekonomskog položaja u različitim zemljama.

U Srbiji, učenici sa povoljnim socioekonomskim statusom (prvih 25 odsto u smislu socioekonomskog statusa) imali su bolja postignuća od učenika sa nepovoljnim statusom (donjih 25 odsto) za 8,8 poena na skali od 60 poena.

To je slično prosečnoj razlici između takve dve grupe (9,5 poena) u zemaljama OECD-a.

Kao što je slučaj sa uspehom učenika na testovima iz matematike, čitanja i nauke, i socioekonomski status je bio jak prediktor uspešnosti u kreativnom mišljenju u svim zemljama koje su učestvovale u PISA 2022 testiranju.

To je činilo 10 odsto varijacija u uspehu u kreativnom mišljenju u PISA 2022 u Srbiji (u poređenju sa 12 odsto u proseku u zemljama OECD-a). Ovaj podatak govori da je socioekonomski status učenika u Srbiji manje povezan sa postignućima učenika nego u zemljama OECD-a, što ukazuje na veću pravednost našeg obrazovnog sistema, piše u izveštaju.

Međutim, uopšteno gledano, veza između socioekonomskog statusa i uspeha u kreativnom mišljenju je bila slabija nego u slučaju uspeha iz matematike.

Oko 14 odsto učenika u nepovoljnom položaju u Srbiji bilo je u stanju da postigne rezultate u gornjoj četvrtini postignuća u domenu kreativno mišljenje.

Ovi đaci se mogu smatrati „otpornim“ kreativnim misliocima jer su, uprkos svom nepovoljnom socioekonomskom statusu postigli izvanredne rezultate u kreativnom mišljenju u poređenju sa učenicima u svojoj zemlji.

U proseku u zemljama OECD-a, 13 odsto đaka u nepovoljnom položaju postiglo je rezultate u gornjoj četvrtini postignuća u kreativnom mišljenju u svojim zemljama.

Više informacija možete pročitati OVDE.