Statistika kaže: Samo u tri grada zarade pokrivaju prosečnu potrošačku korpu

U poređenju sa istim periodom prethodne godine, nominalno je viša za 14,9 odsto, a realno za 8,7 odsto. U odnosu na prethodni kvartal, odnosno četvrto tromesečje 2023, nominalno je viša za 5,5 odsto, a realno za 4,5 odsto.
 
Kako prenosi Biznis.rs, podaci RZS ukazuju na to da su se nominalne zarade od početka godine kretale u skladu sa kretanjem realne ekonomije i budžeta, istovremeno se prilagođavajući tržišnim pokazateljima, odnosno ponudi i potražnji radne snage.
 
Prosečna zarada bez poreza i doprinosa obračunata za prvi kvartal 2024. iznosila je 99.707 dinara u javnom sektoru, a 93.976 dinara van javnog sektora.
 
Odnos kretanja zarada u javnom sektoru i van njega dugo je bio promenljiv, budući da je u nekoliko navrata sukcesivan rast zarada u javnom sektoru doveo do njihovog porasta i van javnog sektora, što je rezultiralo rastom ukupnih zarada. Politika upravljanja platama u javnom sektoru se na taj način pokazala kao pokretač impulsa unutrašnje tražnje i regulator fluktuacija na tržištu rada.

Od početka 2024. godine zarade u javnom sektoru su na višem nivou nego zarade van njega.
 
Najviša zarada bez poreza i doprinosa u prvom kvartalu 2024. godine obračunata je u sledećim oblastima: računarsko programiranje i konsultantske delatnosti (281.961 dinar), vazdušni saobraćaj (198.012 dinara), naučno istraživanje i razvoj (195.761 dinar) i proizvodnja duvanskih proizvoda (170.351 dinar).
 
U svim ostalim oblastima zarade su se kretale u rasponu od 54.101 dinar (delatnost pripremanja i posluživanja hrane i pića) do 164.331 dinar (upravljačke delatnosti; savetovanje u vezi sa upravljanjem).
 
Najviša prosečna zarada bez poreza i doprinosa u prvom kvartalu 2024. godine obračunata je u Beogradskom regionu i iznosila je 120.821 dinar.
 
U regionu Vojvodine zarada je iznosila 90.508 dinara, u regionu Južne i Istočne Srbije 82.122 dinara, a u regionu Šumadije i Zapadne Srbije 80.013 dinara.
 
U 2015. godini za prosečnu potrošačku korpu domaćinstvu je bila potrebna 1,51 prosečna zarada, u 2023. taj odnos je poboljšan, tako da je za prosečnu korpu domaćinstvu bilo potrebno 1,16 prosečnih zarada, ukazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.
 
"Odnos prosečne potrošačke korpe i zarade bez poreza i doprinosa u prvom kvartalu 2024. godine ukazuje na porast kupovne moći stanovništva u odnosu na prethodni kvartal. Za pokriće prosečne potrošačke korpe u prvom kvartalu 2024. godine bilo je potrebno izdvojiti 1,07 prosečnih zarada (u četvrtom kvartalu 2023. - 1,12), dok je za pokriće minimalne potrošačke korpe bilo dovoljno 0,55 prosečnih zarada (u četvrtom kvartalu 2023. - 0,58).
 
U poređenju sa istim kvartalom prethodne godine, odnos prosečne potrošačke korpe i zarade bez poreza i doprinosa od 1,07 ukazuje, takođe, na rast kupovne moći (u prvom kvartalu 2023. - 1,16), pri čemu je minimalna potrošačka korpa iznosila 0,55 prosečne zarade, dok je u istom kvartalu prethodne godine, ovaj odnos bio nešto nepovoljniji (0,60)", navodi RZS.
 
Posmatrano po gradovima, u prvom kvartalu 2024. godine kupovnu moć iznad proseka Republike (1,07) imali su Beograd (0,88), Novi Sad (1,02) i Niš (1,04).
 
U ostalim gradovima koji se statistički prate prosečne zarade pokrivale su minimalnu, ali ne i prosečnu potrošačku korpu domaćinstava.