Dubravka Duca Marković: Ove uspomene govore o tome koliko je i Požarevac bio važan grad

Dubravka Duca Marković u svojoj izložbi, kroz ličnu perspektivu, prenosi bogatu istoriju svoje porodice, istražujući kako su se preplitale njihove sudbine sa istorijom Požarevca i šireg regiona.

Rečenica o 200 godina pismenosti odnosi se na duge tradicije obrazovanja i kulturnog nasleđa koje je porodica Marković - Bogojević očuvala kroz generacije. Ovaj element pismenosti nije samo literalno nasleđe, već i simbol kulturnog i intelektualnog razvoja koji je porodica unapredila i prenosila generacijama.

“I sad jednostavno moram da shvatim šta je značila rečenica, da mi je u nasledstvo ostavljeno 200 godina pismenosti. Da, kad imaš takvo nasleđe, onda možeš da otkriješ u svemu onome što je ostalo iza tvojih prethodnika, mnogo toga lepog i važnog, što možda možeš i da prodaš. Ja prodavah na pogrešnu adresu, pa ne dobih ništa, ali i to će jednog dana narod pozlatiti.”

Izložba prikazuje kako su članovi porodice kroz vreme obavljali važne društvene uloge, od pisara i sudija do uticajnih medijskih ličnosti. Istorijski artefakti, dokumenti i fotografije su način na koji autorka ilustruje razvoj svoje porodice u kontekstu širih društvenih promena.

“Ove uspomene, koje je moj otac sačuvao i našao, govore o tome koliko je Požarevac bio važan grad, prava varoš, u kome se, istina,  muvalo  više vojske i policije, nego što je trebalo, ali i tako je to bilo, Usud  ove prestonice druge srpske je velika ljubav prema Obrenovićima. I tako, sada, u 21. veku, svetu digitalne tehnologije.vi možete da vidite sve te slike. Prepoznaćete i tatu, i dedu, i sudiju, koji je ukazom kralja Petra I. postavljen za sudiju u ovdašnjeg  1919.. a ukazom kralja Aleksandra 1921.”

Marković takođe ističe kako je njena porodica bila uključena u formiranje modernih medijskih institucija, dajući akcenat na njenog oca. Odlazak njenog oca iz televizijskog sektora u radio i osnivanje specijalizovanog časopisa za radio i televiziju prikazuje adaptaciju i razvoj u novim medijskim okruženjima.

“Tata je otišao u medije, osnovao je NIN, osnovao je novinu kao što je Sport i svet, preteča sporta, osnovao je televiziju Beograd, bio je prvi reporter koji je rekao Dobar dan gledate televiziju. I onda je za televiziju shvatio koliko odvratna stvar i pobegao 1962. u Radio Beograd, drugi program, odakle je osnovao Radio TV reviju, prvi psecijalitovan časopis za radio televiziju u tadašnjoj Jugoslaviji.”

Izložba je ne samo retrospektiva jedne porodice, već i odavanje počasti kulturnom i obrazovnom nasleđu koje su očuvali i unapređivali, te tako dali značajan doprinos istoriji Požarevca i Srbije.

“Ova izložba je želja da sačuvam priču o svojim precima i ispunim očev zahtev: “Istina ne sme da se zaboravi, jer istina se uvek sazna”.