Možda nije zvanično smenjen, ali Dragan Stojković je već bivši selektor reprezentacije Srbije

Dok su se njegovi igrači posle utakmice sa Danskom izvinjavali naciji, on je gledao u kameru RTS i govorio naciji kako je njegov tim postigao uspeh jer se plasirao na šampionat u Nemačkoj.

Kad je postavljen na tu funkciju umesto Ljubiše Tumbakovića bio je autoritet fudbalerima, medijima, fudbalskom savezu i ljudima koji prate reprezentaciju.

U međuvremenu je uspeo da potroši ogromnu podršku, pre svega zahvaljujući svojim ponašanjem, greškama i brojnim kompromisima.

Sve do utakmice u Lisabonu, na kojoj je njegov tim pobedom na Portugalijom izborio plasman na Svetsko prvenstvo u Kataru trajao je medeni mesec između Piksija i fudbalske Srbije.

Razvod se dogodio na Mundijalu, još uvek se ne zna kako, ali se pretpostavlja da je već tokom priprema napravio kompromise koji su se odrazili na atmosferu u timu, a kasnije i rezultate.

Remi sa Kamerunom je bio trenutak kada je izgubio autoritet u svlačionici, da bi nakon svinjca u duelu sa Švajcarskom i glumatanja da je u predinfarktnom stanju izgubio i poštovanje igrača.

Od tog trenutka svaki njegov potez bio je pogrešan, bez obzira što je reprezentacija uspevala da se plasira na velika takmičenja.

 
Iako je prilikom izbora za predsednika Fudbalskog saveza Srbije umesto Nemanje Vidića podržao Dragana Džajića, čoveka sa kojim pre toga nije razgovarao, to mu nije donelo nikakvu korist.

Naprotiv, na rukovodeća mesta u FSS došli su ljudi koji su se trudili da ga sklone sa selektorske funkcije.

Ipak, imao je sreću da je imao podršku Aleksandra Vučića, a, takođe, takav kakav je, predstavlja sliku i priliku srpskog fudbala.

Iako je u utorak, posle utakmice sa Danskom rekao da Srbija nije bila vreća za udaranje na šampionatu Evrope, on je od Katara naovamo postao vreća koju svi mlate.

 
Od reprezentacije Srbije napravio je selekciju Fudbalskog saveza Srbije, ekipu koju sastavlja neko drugi, a on vodi onako kako (ne)zna i (ne)ume.

Tako je, recimo, iz nacionalnog tima izbacio Darka Lazovića, koji je bio standardni prvotimac sve dok nije podržao kandidaturu Nemanje Vidića za predsednika FSS.

Tokom kvalifikacija za Evropsko prvenstvo, na koje su se plasirale čak 24 reprezentacije, odnosno bilo je teže ne izboriti plasman nego se plasirati, Piksi nije iskoristio priliku da reši probleme koji su bili očiti na Svetskom prvenstvu.

Umesto da već u duelima sa Crnom Gorom, Bugarskom, Litvanijom, pa i Mađarskom pokuša da reši rupe u odbrani, on je to vreme uzalud potrošio plašeči se eventualnog otkaza i raspravljajući se po medijima da li ima platu koju zaslužuje.

 
Zbog sujete i straha da će se pojaviti neko ko će jednog dana postati kandidat da ga zameni na klupi, nije potražio pomoćnika koji bi mu rešio taktičke greške, koje on, očigledno, nije u stanju sam da reši.

S druge strane, u FSS ne postoje ljudi koji poznaju fudbal, na funkcijama su oni koji su u stanju da saviju kičmu više nego neko drugi, pa nisu umeli, poput recimo Švajcaraca, da svom selektoru pomognu i pronađu mu pomoćnika.

Umesto toga taj posao obavljaju bivši fudbaleri, verovatno Piksijevi drugari, kojima je to, očigledno, jedina kvalifikacija za svoj posao i kojima će uloga u stručnom štabu reprezentacije biti najveći trenerski uspeh u karijeri.