Svet

Makron će uskoro morati da se okrene opoziciji da bi formirao vladu: U Francuskoj u nedelju prvi krug vanrednih izbora

Foto: Pixabay ilustracija (jacqueline macou)

Foto: Pixabay ilustracija (jacqueline macou)

Liberalni predsednik Emanuel Makron bi uskoro mogao da pozove premijera iz neprijateljske stranke da predvodi vladu Francuske – verovatno Džordana Bardelu iz ekstremno desničarskog Nacionalnog skupa.

Makronovi centristi su na putu za težak poraz na parlamentarnim izborima u dva kruga 30. juna i 7. jula, prenosi Danas pisanje portala Politico.

To znači da će predsednik verovatno morati da se okrene opoziciji kako bi formirao vladu pod njegovim predsedništvom – što je težak brak koji Francuzi nazivaju zajednički život.

Makronov mandat traje do 2027.  i bila bi potrebna ogromna kriza da on ranije ode sa funkcije.

Kohabitacija nije bez presedana, Francuska je iskusila tri puta u modernoj istoriji. Konzervativni premijeri Žak Širak i Eduar Baladur sarađivali su sa socijalističkim predsednikom Fransoa Miteranom 1980-ih i 1990-ih, dok je socijalistički premijer Lionel Žopin bio u kohabitaciji sa Širakom kao predsednikom od 1997. do 2002.

Ovaj put je, međutim, drugačije. Svi ti prethodni politički čudni parovi bili su iz političkog mejnstrima, što je činjenica koja je pogodovala saradnji.

U međuvremenu, premijer iz jedne od političkih ekstrema gurnuo bi Francusku u nepoznate vode.

Izgledi već izazivaju uzbunu u EU i šire. Druge zemlje EU strahuju od katastrofalnih posledica po položaj Francuske kao globalne strateške sile i ključne članice EU sa Briselom koji je izgubio jednu od retkih preostalih članica bloka koje sa autoritetom mogu da vode na međunarodnoj sceni po temama koje se kreću od industrijske politike do odbrane.

Pokušaji da se zauzda visoki dug zemlje ili da se pojača podrška Ukrajini, takođe, biće samo teži ako se vlada krajnje desnice bori za prevlast sa Makronom.

Podrška Ukrajini

Generalno se smatra da francuski predsednik ima isključiva ovlašćenja nad odbranom i spoljnom politikom, poznata kao „domain reserve“.

Realnost, međutim, nije tako jednostavna. S obzirom na to da se budžet mora dogovoriti u parlamentu, svaki novi fond za odbranu, ili dodatni francuski doprinos Ukrajini, mogao bi biti blokiran u Narodnoj skupštini.

U Briselu već postoji strah da bi francuski parlament kojim dominiraju desni i levi populisti mogao da sabotira odbrambene planove EU i njenu podršku Ukrajini.

Neki od najbližih saveznika Francuske, poput Nemačke i Poljske, izdali su neobično oštra upozorenja, odajući svoju zabrinutost da bi pobeda krajnje desnice u Francuskoj – poznate već dugo po flertovanju sa Kremljom – mogla da potkopa evropsko jedinstvo u trenutku kada je kontinent ugrožen od Rusije.

Odluka francuskih birača „imaće uticaj širom Evrope“, upozorio je poljski ministar odbrane Vladislav Kosinjak-Kamiš u ponedeljak na sastanku sa svojim francuskim i nemačkim kolegama, istovremeno izražavajući sumnju u podršku Nacionalnog skupa Ukrajini.

„Zabrinut sam zbog izbora u Francuskoj“, rekao je kancelar Olaf Šolc za javni servis ARD u nedelju. „Nadam se da stranke koje nisu Le Pen – da se tako izrazim – budu uspešne na izborima“.

Kao što je to rekao jedan visoki diplomata EU: „Imam mnogo pitanja o uticaju francuskih izbora na EU… Hoće li francuski parlament moći da ratifikuje fond EU za odbranu? Da li će Francuska i dalje moći da ulaže u odbrambenu spremnost posle julskih izbora?“

Više pročitajte na LINKU.