Slučajni razgovori sa umetnicom - ko stoji iza murala?

Autori ovih portreta su Planjanka, akademska slikarka Una Nikolić i njen kolega sa fakulteta Đurađ Stevanović iz Šapca.

Una Nikolić (1988), samostalna umetnica, master primenjenog slikarstva i profesorka likovne kulture je mlada uspešna umetnica čije je ime već dugo poznato u umetničkim krugovima i čije se slike izlažu kako u našim tako  i u galerijama van naše zemlje.

Poznavaoci kažu da njena umetnost odiše jakom emocijom i energijom, često je njen osnovni motiv ljudska figura oko koje se plete apstraktna priča ispričana više pokretom nego jakim bojama, a mi dodajemo da je lako uživati u Uninim radovima, jer zaista privlače i drže pažnju široke publike.  

Na pitanje koju poruku želi da pošalje kroz svoja dela, Una kaže – nema poruke!

“Ja volim da eksperimentišem. Moja umetnost podleže raznim uticajima, volim da kombinujem neočekivane tehnike i materijale, što vodi  do same suštine, do one klice koja želi da izraste u jedno vizuelno umetničko delo, a ne da ispriča priču ili da pošalje poruku. Poruku izvlačite sami u zavisnosti od toga kako ste doživeli delo koje gledate, kako se osećate tog trenutka, znači, poruka je u oku posmatrača.”

 Kako i kada je počelo interesovanje za likovnu umetnost?

“Već od ranog detinjstva, od onog žvrljanja po zidovima koje sva deca prođu. Rekla bih da sam ja žvrljala strastvenije od dece u okruženju (smeh), pa su me roditelji upisali na časove crtanja. Naravno da je to interesovanje brzo opalo, ali već na časovima likovne kulture shvatila sam koliko me zapravo interesuje slikarstvo.”

Posle osnovne škole Una je upisala srednju dizajnesku školu u Beogradu, smer industrijski dizajn enterijera, jer tada još nisu imali smer slikarstvo.

“Ta odluka je više bila intuitivna nego rezultat nekog ozbiljnog razmišljanja. Uostalom, u tom uzrastu i niste baš sigurni čime biste da se bavite u budućnosti.  Odgovarala mi je ta škola, jer je dozvoljavala kreativnost, a pružala je znanje iz još nekih oblasti koje su interesantne. Međutim, po završetku te škole ipak sam se okrenula slikarstvu i upisala na Akademiji primenjeno slikarstvo.”

Unin senzibilitet i likovno umeće rano su prepoznati od strane poznatih imena likovne scene. Kao veoma mlada učestvovala je na izložbi naših stvaralaca “Budućnost srpske umetnosti” u galeriji “Evropa” u Parizu, gde su njene slike uvrstili kustos Boris Marinković i čuveni slikar Vlada Veličković. Imala je nekoliko samostalnih izložbi, a često izlaže i grupno. Sećamo se i njene samostalne izložbe u Velikoj Plani kada je prostor bio mali da primi sve zainteresovane. Napominje da ipak više voli grupne izložbe od samostalnih – “Lakše mi je oko organizacije” – smeje se i dodaje:

“Ja inače jako volim da sarađujem sa svojim kolegama, volim da zajedno radimo, slikamo i stvaramo, i to mi je baš uživanje. Recimo, murale na ulasku u Veliku Planu radila  sam sa Đurađom Stevanovićem, kolegom sa fakulteta. On je već poznato ime među muralistima i drago mi je da smo to zajedno odradili. Ostao je prostor za još jedan mural, nadam se da ćemo i to uskoro da realizujemo.”

Koje tehnike slikarstva su joj omiljene?

“Volim brze tehnike! Sve što jednim potezom ruke mogu da počnem i završim. Naravno, koristim druge tehnike, volim akril koji je brz, ali i ulje za koje je potrebno vreme. Takođe ugljen, koji nije ni cenjen ni zahtevan, ali je meni tako ekspresivan. Inače na jednoj slici volim više tehnika – kreće akril koji mi pravi haos u kome ću nešto da kažem, i koji mi pokazuje  kojim ću pravcem da idem. Radi se o tome da ja nemam određeni narativ kad krenem da radim, već me te faze rada vode do krajnjeg rezultata. Ceo moj proces rada je možda haotičan, ali je to neka sloboda koja me dovede do neočekivanog finiša.”

Čime se Una trenutno bavi i kakvi su joj planovi?

“Trenutno sam u fazi skoro pa mirovanja.  Eksperimentišem sa digitalnim kolažima koje radim najčešće od delova svojih slika, i to mi baš drži pažnju ovih dana. Pokušavam da sebe nateram da malo poradim na kompjuterskim programima koji mogu da se koriste u nekim oblastima moje umetnosti, ali izgleda da to ipak nije moj put."

U svetlu višegodišnjeg nemarnog odnosa prema kulturi uopšte, kakva je uloga likovne umetnosti i umetnosti uopšte u današnjem društvu?

“Meni je žao što umetnost, bilo koja, nije dovoljno ukorenjena kod naših ljudi, posebno kod mladih. Umetnost je ljubav prema nečemu lepom, prema emociji koju doživite samom interakcijom sa umetničkim delom. Ta interakcija vas navodi da razmislite o toj emociji, da nešto možda promenite ili da jednostavno sebi ulepšate dan. Ne morate da razumete sliku da biste uživali u njoj. Danas je umetnost dobila neke druge oblike, mnogo je “šarene laže” koja briše granice između umetnosti i kvazi umetnosti. Ali mislim da  je problem u tome što današnji čovek nema potrebu za umetnošću, a ta potreba se stvara od detinjstva.”

Da li umetnost treba da bude angažovana?

“Po nekada da, kao oličenje vremena u kome živimo. Ali prava umetnost mora da ima neku žicu vanvremenskog, nešto što će da umetničkom delu da trajnost.”

Da li danas može da se živi od likovne umetnosti?

“To zavisi od umetnika. Slikar je, praktično, preduzetnik. Znači, sve što jedan preduzetnik radi da bi uspešno poslovao mora da radi i umetnik ako hoće da živi od svoje umetnosti. To zna da bude vrlo naporno, a retke su kombinacije umetnika, marketing maga i poslovnog čoveka u jednoj ličnosti. Imate vrlo talentovane umetnike koji tavore jer ne umeju da monetizuju svoju umetnost, a imate i osrednje talente koji odlično poznaju marketing.”

I za kraj, savet mladima koji razmišljaju da se opredele za bilo koji vid umetnosti?

“Ne mogu da kažem ne, ali moram da dodam – vrlo promišljeno i sa dobro izvaganim za i protiv. Da razmisle gde žive, kako žele da žive i kako žele da ih ljudi vide. Umetnost ima mnogo pravaca, treba odabrati odgovarajući. Sa druge strane, koliko god da je obrazovanje bitno, po nekad može da bude i, da tako kažem, ograničavajuće – ima puno umetnika sa autentičnom svežinom a bez odgovarajuće škole upravo zbog slobode koju imaju.”

Biljana Marjanović, dopisnica Boom93 iz Velike Plane