Šteta od lošeg roda maline i do 250 miliona dolara: Proizvođači od države zahtevaju veću otkupnu cenu

Problemi koji muče malinare širom skupljaju se godinama, a ovog puta im ni vremenske prilike ne idu naruku, pošto je u aprilu pao sneg koji je uništio dobar deo roda. Malinari, čak i kad osiguravaju rod, osiguravaju ga od grada, a ne od snega, koji gotovo nikad ne pada tako kasno, pa ove godine većina njih nije ni mogla da naplati odštetu od osiguravajućih kuća, piše Nova ekonomija.

U Srbiji će ove godine, prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku biti proizvedeno 4,7 odsto manje malina u odnosu na prošlu godinu. Površina pod malinom iznosi 18.625 hektara a prinos po hektaru je pet tona, navodi se u RZS izveštaju.

Poljoprivrednici ipak cene da će rod ove godine biti smanjen za 40-50 odsto. To misli i Mileta Pilčević, predsednik uduženja proizvođača malina „Vilamet“.

„Rod maline ove godine je od 40 do 50 odsto manji nego prošle. Mraz je uništio pupoljak, nakon toga je sneg pao pa je izlomio rodne grane, a onda je pao i grad. Sve nas je zadesilo ove godine, a na kraju svega i otkupna cena malina je mala“, rekao je Pilčević u razgovoru za Novu ekonomiju.

Svoje probleme, malinari će imati priliku da iznesu u ponedeljak na sastanku sa predstavnicima Ministarstva poljoprivrede, a glavno pitanje će upravo biti cena otkupa, kada će malinari predložiti cenu od 350 dinara.

To je, prema rečima Pilčevića, iznos koji može da pokrije troškove proizvodnje.

„Više nije pitanje cene i toga da li ćemo mi imati novca od proizvodnje već je pitanje samog nastavka proizvodnje malina na ovim prostorima“, kazao je on.

Kako je dodao, problem predstavljaju i hladnjačari koji otkupljuju maline, a koji se žale da je cena ovog voća pala na svetskom tržištu.

„Ne postoji cena ispod koje otkupljivači ne smeju da otkupljuju voće. Prošle godine su to činili za 200 dinara, a i manje. Na jugu Srbije su čak vršili otkup i za 160 ili 180 dinara po kilogramu“, kazao je Pilčević.

Više pročitajte na LINKU.