Trećina mesta u IT odeljenjima ostala su prazna: Tri razloga za to

Ništa bolja situacija nije ni u glavnom gradu, iako do ove godine beogradske škole nisu imale problem da popune planirane upisne kvote. 
 
Stručnjaci izdvajaju tri glavne prepreke zbog kojih se to desilo - zasićenost tom vrstom struke, nastava koja ne pruža dovoljnu osnovu za upis na slične smerove na fakultetima, ali i u proseku slabije znanje matematike kod osnovaca nego što je potrebno za IT.
 
Najveće interesovanje u srednjim školama Srbije vlada za obrazovnim profilima medicinske struke, pre svega u unutrašnjosti Srbije, dok su u Beogradu i Novom Sadu najtraženije gimnazije. 
 
S druge strane, elektrotehničke škole i IT smerovi doživeli su pad kada je reč o interesovanju svršenih osnovaca za ove škole, kao i minimalnim brojem poena za upis. 
Na nivou Srbije, u takozvanim IT odeljenjima 303 mesta ostala su slobodna - u čačanskoj Gimnaziji ima 11 nepopunjenih mesta, u valjevskoj 13, dok u gimnaziji u niškoj opštini Medijana ima 16. U Beogradu, pak, za upis u IT odeljenja prijavilo se oko 1.900 malih maturanta, ali je prijemni ispit položilo manje od polovine - njih 917, što je dovelo do toga da planirani broj mesta za upis bude smanjen na 940.
 
Komentarišući trenutnu situaciju u odeljenjima za učenike sa posebnim sposobnostima za računarstvo i informatiku, predsednik Foruma srednjih stručnih škola Milorad Antić kaže za NIN da rezultati nisu iznenađujući, jer je "došlo do zasićenja tom vrstom struke". 
 
"Tržište je očigledno popunjeno u dovoljnoj meri, pa onda, samim tim, ni potražnja nije onolika kolika je bila. I to je, rekao bih, glavni razlog. S druge strane, vidite da na tehničkim fakultetima nema pada studenata za to zanimanje. FON i ETF su i dalje među najpopularnijim fakultetima, ali na njima mahom nema onih koji su sa specijalizovanih smerova za računarstvo i informatiku. To je pokazatelj da nešto sa ovim smerovima nije kako treba", tvrdi Antić.
 
On ističe činjenicu da je veliki broj škola tokom prethodnih godina otvarao tzv. IT odeljenja, iako ona nisu bila dobro uspostavljena i organizovana.
 
"Problema ima mnogo, od kadra koji nije dovoljno informatički obučen i ne prati trendove u informacionim tehnologijama, pa do opremljenosti učionica, odnosno dovoljnog broja računara. Kada je reč o nastavnicima, dobar programer ili informatičar neće da predaje za 60-70.000 dinara u školi, već ide tamo gde može mnogo više da zaradi. Ove godine se desio pad broja poena za upis, iako konkurencija nije bila kao prošle, a naročito pre dve godine, kada je troje-četvoro učenika išlo na jedno mesto. To je inače program za nadarenu decu, a vreme pokazuje da je postojalo mnogo njih koji nisu u dovoljnoj meri dobri za njega", kaže Antić.
 
Sagovornik NIN-a naglašava da se odluka da se odeljenja za učenike sa posebnim sposobnostima za računarstvo i informatiku uvedu u gimnazije pokazala kao velika greška. 
 
"Pad zainteresovanih za odeljenja za računarstvo i informatiku desio se posebno u gimnazijama. Zakonski minimum za formiranje odeljenja je 10 učenika, a u mnogima ima manje upisanih, tako da će ta odeljenja morati da se ugase. To nije čudno, jer su elektrotehničke škole sa ovim specijalizovanim odeljenjima zapravo i prirodno mesto za obrazovanje takvog kadra. Kada su ona uvedena u gimnazijama, pre četiri-pet godina, pisao sam dopis Ministarstvu prosvete i saopštenja medijima da je to, u najmanju ruku, apsurd. Očigledno je neko želeo da se neuspešno igra reformatora", zaključuje predsednik Foruma srednjih stručnih škola.
 
Program u IT odeljenjima sadrži dosta matematike, a ona se polaže i na prijemnom ispitu. Da bi ga neki učenik upisao, a onda i uspešno završio, treba da poseduje solidan nivo znanja iz ovog predmeta, a kako za NIN navodi profesor i direktor Valjevske gimnazije u penziji dr Vojislav Andrić, upravo u nedostatku istog treba tražiti jedan od uzroka slabijih rezultata.
 
"Uzroci slabog uspeha na ispitu, a i pada interesovanja za IT odeljenja, prema mom mišljenju, leže i u tome što i učenici misle da je za IT odeljenja dovoljno poznavanje mobilne telefonije i nekih jednostavnih kompjuterskih veština, a i roditelji nisu dovoljno informisani šta je suština. A suština je da IT odeljenja učenike pripremaju za programerska zanimanja, a dobrih programera nema bez kreativnosti, uspešnosti u rešavanju problema i znanja iz mnogih matematičkih disciplina (algebra, analiza, geometrija, analitička geometrija, diskretna matematika, numerička matematika...), a to se mnogima čini preteško", smatra Andrić.
 
On dodaje da, prema tome, ozbiljne ambicije traže i ozbiljan rad, prilično znanje i upornost.
 
"Oni koji nisu spremni na to odustaju i čini mi se da je naša trenutno velika obrazovna zabluda da se bez ozbiljnog pristupa mogu postići vrhunski trezultati. To je formalno moguće (i ne samo u obrazovanju) zbog popustljivosti i neselektivnosti, a suštinski potpuno nemoguće, jer iza svakog realnog uspeha neminovno stoje evidentne sposobnosti i ozbiljan i kontinuiran rad", poručuje ovaj sagovornik.