Sve manje dokaza o tome kako je nastradala dvogodišnja Danka Ilić

Dejan Dragijević, čije je prvobitno priznanje da je ubio devojčicu i njeno telo odneo na nepoznato mesto, bilo jedan od ključnih dokaza za tužilaštvo i policiju, u jučerašnjem, ponovljenom iskazu je negirao zločin. 
Od prvobitnih dokaza o kojima su policijski zvaničnici javno govorili, takođe je ostalo malo. Zato se može postaviti pitanje da li će i na osnovu čega Više tužilaštvo u Zaječaru podići optužnicu protiv osumnjičenih. 
Rok za podizanje optužnice ističe u oktobru.

Dejan Dragijević je u prvom iskazu, neposredno posle hapšenja, posvedočio da je njegov kolega Srđan Janković dvogodišnju Danku udario automobilom, a da ju je on uneo u auto, pa zatim zadavio jer je video da je živa. 
Prema tom svedočenju, Dejan i Srđan su telo devojčice, neposredno po izvršenju zločina, odneli na obližnju deponiju, da bi Dejan njeno telo dva dana kasnije, uz pomoć oca i brata prebacio na mesto kojeg se tada navodno nije sećao. Juče je međutim u potpunosti negirao zločin. 
Da li je tako Više javno tužilaštvo ostalo bez ključnog dokaza u postupku za ubistvo dvogodišnje Danke Ilić?
"Sama činjenica da negira ono što je već izjavio pred tužiocem, menja situaciju utoliko što više nemaju u punom smislu te reči ni taj iskaz, odnosno oni ga uvek mogu koristiti tokom postupka, bez obzira što je došlo do njegove promene kasnije, ali i dalje ostaje ono što mislim da je glavni problem, a to je nedostatak materijalnih dokaza za to krivično delo, odnosno za ta krivična dela“, kaže za Insajder advokat Aleksandar Milosavljević, bivši tužilac Specijalnog tužilaštva za organizovani kriminal.
 
U međuvremenu, niz grubih grešaka i propusta institucija. Više javno tužilaštvo u Zaječaru, zaduženo za vođenje istrage, u početku je uporno ćutalo, da bi kasnije počelo da daje štura saopštenja. A, iz njih je bilo moguće shvatiti jedino da neki od dokaza o ubistvu Danke Ilić koje su najavljivali policijski zvaničnici zapravo ne postoje. Pored policijskih, istragu su komentarisali i najviši državni zvaničnici. 

"Meni ovo sve što se sada dešava ne govori ništa, osim da se vrti i policija i tužilaštvo u krug, da su zapali u jedan ćorsokak kada je u pitanju rešavanje ovakvog slučaja i kao što sam i ranije govorila, one isforsirane izjave i konferencije za novinare, koje održao predsednik i ministar unutrašnjih poslova koji uopšte ne treba da drže, ni konferencije za novinare, niti da oni budu ti koji će pričati o ne znam mogućim osumničenima i čak kvalifikovati krivično delo, nas je dovelo ovde gde jesmo“, ocenjuje Slavica Radovanović, pukovnica MUP-a u penziji

Istrazi nisu bitno pomogla ni nedavna nova svedočenja. Šta se desilo sa snimcima nadzornih kamera koji, prema tvrdnjama policije, pokazuju sumnjivo kretanje automobila takođe nije poznato. Takođe, nisu pronađeni ni DNK tragovi Danke Ilić u automobilu.
„Oni su, kroz davanje informacija o tome šta su utvrdili, šta su pronašli, malo su stvorili nerealna očekivanja. Činjenica da su izuzeli, ako se dobro seća 400 DNK tragova sa vozila, još uvek ne znači da će pronaći baš taj koji traže. A oni su rekli da će tu sigurno nešto pronaći. Očekivanja su stvorena zahvaljujući olako datnim izjavama koje svakako ne doprinose istrazi, ni u kom smislu“, ocenjuje Milosavljević za Insajder.

Još jedan postupak povezan sa nestankom dvogodišnje Danke mesecima je bez ishoda. Brat Dejana Dragijevića, Dalibor, osumnjičen da je pomagao u sakrivanju tela, preminuo je u borskom pritvoru 7. aprila. 
Najpre šturo saopštenje da je u pitanju prirodna smrt, a zatim i istraga, zbog sumnje da je umro nasilnom smrću. 
Iako je ministar policije Ivica Dačić rekao da je taj slučaj lako rešiti jer je borski pritvor pokriven kamerama, Sektor unutrašnje kontrole MUP-a koji treba da sačini izveštaj o njegovoj smrti, o svemu mesecima ćuti. Niško Više tužilaštvo koje vodi istragu uporno ponavlja da je od SUK-a dobilo više parcijalnih, ali ne i konačni izveštaj o postupanju policajaca kada je smrt Dragijevića u pitanju.

„Reč je o državnim organima koji imaju određena pravila o postupanju ali, ili je moguće da je reč o nekoj činjenici koju iz bilo kog razloga nije moguće utvrditi u kratkom vremenskom periodu i onda je taj razlog potpuno opravdan, ili ne postoji druga mogućnost, a da pritom ne bude neki problem koji može da miriše i na to da neko krije informacije“, ocenjuje Milosavljević.
Neprikosnoveno pravo na život, ali i pravo na zakonit krivični postupak i utvrđivanje istine o nečijem ubistvu garantovani su Ustavom i zakonima Srbije. Kada institucije nadležne za istragu i utvrđivanje zločina načine propuste, građani gube poverenje u sistem. Vraćanje poverenja je moguće samo pod uslovom da istrage i postupci koje vode nadležne institucije pruže odgovor na pitanje kako je stradala Danka Ilić i kako je Dalibor Dragijević umro.