Zašto studenti sve manje upisuju fakultete i gde leži koren problema

Iz godine u godinu smanjuje se broj studenata koji se odlučuje za visoko obrazovanje. Poređenja radi, u školskoj 2023/24. godini upisano je 249.626 studenata, dok je 2017/18 bilo 256.172 studenta na visokom obrazovanju, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS). Ovo znači da se za šest školskih godina broj studenata smanjio za 6.546 studenata.

„Koren problema u osnovnim školama – promeniti vrednovanje znanja“

„Mladi prepoznaju da visokoškolsko obrazovanje ne dovodi do bržeg zapošljavanja niti kvalitetnijih radnih uslova, imajući u vidu neusklađenost tržišta rada sa obrazovnim sistemom. Mladi nisu zadovoljni ni kvalitetom obrazovanja, a nezadovoljstvo je u 2023. godini poraslo u odnosu na ranije godine. U odnosu na 2017. godinu promenilo se i mišljenje mladih koji je najveći problem sa kojim se suočavaju. Nekada je to bilo zapošljavanje, a sada je sistem obrazovanja njihov najveći problem i prioritet“, rekla je Generalna sekretarka Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS) Miljana Pejić.

Na to koliko je pitanje obrazovanja veliki sistemski problem ukazuje dekan Fakulteta za obrazovanje učitelja i vaspitača Univerziteta u Beogradu Danimir Mandić, čiji fakultet godinama beleži pad u broju upisanih studenata.

On smatra da problem sistemskog nezadovoljstva obrazovanjem kreće sa osnovnim i srednjim školama.

„Postoje problemi u obrazovanju koji moraju da se reše. Mi vrlo često imamo metode rada, organizaciju rada, način vrednovanja znanja kao pre 40 ili 50 godina. Komunikacija sa učenicima je previše jednosmerna, a deca nemaju kapacitete da ovakvu nastavu prate. Ovakva nastava stvara otpor kod učenika“, navodi Mandić za portal N1.

Veliki problem je, dodaje, sistem vrednovanja znanja.

„Kod nas se vrednuju činjenična znanja i tako se prave testovi. Bez obzira na to kako smo radili sa učenicima, da li su zadaci teži ili lakši za rešavanje – kriterijumi za ocenjivanje su uvek isti. Treba meriti ceo proces dolaska do rezultata i da se kriterijumi za ocenu menjaju na nivou cele grupe – onako kako grupa uradi, tako povećavamo ili smanjujemo rangove za ocene. Ono što je još bitnije, treba vrednovati kompetencije i dete ne treba upoređivati sa drugima, već sa samim sobom. Tako bi svi imali četvorke ili petice, jer bi pratili njihov lični rast. Na taj način im dajemo podstrek za učenje i da budu zadovoljni učenici, što je krajnji cilj“, objašnjava naš sagovornik.

Tu je velika odgovornost i, kako kaže, nastavničkih fakulteta, jer nastavnici moraju biti osposobljeni za savremene pristupe u obrazovanju. Mandić ističe da je u obrazovanju važno koristiti veštačku inteligenciju, pa i pisati eseje uz pomoć nje, ali i osvrtati se na klasične izvore, jer se na taj način vrednuje komparativna analiza i kritičko razmišljanje – upravo iz tog razloga ovaj fakultet ima Centar za robotiku i veštačku inteligenciju u obrazovanju.

Dekan Hemijskog fakulteta Goran Roglić kaže da deca dolaze sa lošim znanjem iz srednje škole – sistem znanja je urušen i oni, navodi, ne mogu da se snađu kad dođu na fakultet.

Više pročitajte na LINKU.