Sve je to MAEKS

Idejni tvorci i osnivači MAEKS-a davne 1979. godine  bili su tadašnji direktor Doma kulture „Vlada Marjanović“ u Starom Selu Dobrica Milovanović i referent za kulturu, glumac amater Jovan Ilić. Tadašnji akronim MAEKS značio je Majska amaterska eksperimentalna kamerna scena i startovao je 25. maja, na Dan mladosti. Gostovali su glumci iz Smedereva, Požarevca, Kragujevca, Velike Plane, Staroselci su imali svoju predstavu, a šlag na festivalskoj torti bila je Rada Đuričin sa tada ultrapopularnim tekstom Erike Jong „Strah od letenja“. Inače, Rada Đuričin je bila veliki prijatelj i poštovalac MAEKS-a i kad god je mogla odazvala se pozivu da dođe, a volela je da stigne malo ranije i posedi duže kako bi popričala sa meštanima i lokalnim glumcima.

Eksperiment u pozorištu je danas uobičajena pojava, ali u vreme kad je nastajao naš festival, posebno u malim sredinama, to je bio veliki istup iz uobičajenog shvatanja pozorišne predstave. Neočekivano, ovakav pristup naišao je na veliko interesovanje i prihvatanje, i MAEKS  je mogao da se otisne u život krupnim koracima.

Međutim, iz raznih razloga, ova manifestacija trajala je samo jedno leto. Dramski studio pri Domu je radio još nekoliko godina, a onda je sve stalo i polako počelo da pada u zaborav, da bi 2001. godine, opet na inicijativu Jove Ilića i uz podršku Upravnog odbora Doma kulture, a pod pokroviteljstvom Opštine Velika Plana,  novi MAEKS zasijao u punom sjaju.

Prvih desetak godina predstave su se igrale svakog petka u junu, julu i avgustu u maloj sali, nekadašnjoj diskoteci. Kamerna predstava,glumci na sredini, publika oko njih. Na kraju razgovor sa glumcima i rediteljem, pitanja iz publike, zajednička zakuska, kafa, pivo i po neki špricer do duboko u noć, i to je bila najveća draž ovog festivala. Amateri su učili pozorište i o pozorištu u hodu, neretko su se najbolje improvizacije i ideje rađale baš na ovim druženjima posle predstava.

Na MAEKS je, pored meštana, dolazila publika iz okolnih, ali i udaljenijih mesta jer su dobra atmosfera i pozitivna energija bile zagarantovane. Repertoar nije bio unapred precizno utvrđen zbog velikog vremenskog raspona, ali su sve predstave bile posećene do zadnjeg mesta. Kroz scenu staroselačkog Doma prošla su mnoga amaterska pozorišta iz cele Srbije, sklopila su se trajna prijateljstva i realizovala uzajamna gostovanja preko godine.

Kako su se menjala vremena, interesovanja i navike, MAEKS je dobio novi termin održavanja – pet dana sredinom jula. Verni posetioci se slažu da je kvalitet ostao isti, ali da se izgubila ona čarolija koja je pratila prvih deset godina festivala. Predstave su igrane u velikoj sali i nije više bilo razgovora sa glumcima. Opšti pad amaterskog entuzijazma uticao je i na ovaj događaj, a predstave koje se danas izvode se trude da što više liče na profesionalne.

Do pre dve godine domaća premijera je otvarala ili zatvarala festival. Danas Dramski studio više ne radi jer mladi nisu zainteresovani za glumu, a i sve ih je manje u Starom Selu, ali to je neka druga tema.

Kakogod, za 25 godina rada glumci Dramskog studija „Maska“ pri Domu kulture u Starom Selu odigrali su 28 premijera. Vučko, Branka i Žile, Jelena, Micko, Marko, Ljilja, Andrea, Jelena, Sloba, Marko, Danijela, samo su neki od glumaca koji su doprineli da MAEKS dobije prepoznatljiv imidž. Skoro sve predstave stigle su do republičkih festivala i osvojile  jednu od prve tri nagrade kako za predstavu u celini tako i pojedinačno, ili bar pohvalu. I danas se pamti "Radovan treći", "Život u tesnim cipelama", "Čas", "Maslačak i retard", "Staklena menažerija", "Narodni poslanik", "Jelisavetini ljubavni jadi"... Poseban kuriozitet je predstava „Ah, stišajte se zaboga mister Drink“ koju već 20 godina igraju Jelena Stojadinović i Marko Bogdanović, i koju ćemo posle dužeg vremena ponovo gledati na ovogodišnjem MAEKSU-u.

Predstave su sa podjednakim uspehom režirali Jova Ilić, Đokica Miljković, Jordan Nikolić, Toma Mitrović, Dejan Cicmilović, Marko Bogdanović.

Najveća zasluga za uspešno trajanje festivala sve ove godine pripada Jugoslavu Todoroviću, dugogodišnjem direktoru Doma kulture, koji je nepogrešivo birao repertoar, organizovao, dovozio na probe, štampao plakate i pozivnice, urgirao gde treba, nalazio sponzore i bio glavni pokretač  cele MAEKS-ove  mašinerije.

Bilo je puno druženja, dočekivanja gostiju, bilo je i čarki, svađa i mirenja, sukoba mišljenja, ubeđivanja u ispravnost svojih stavova i ideja. Išlo se zajedno na komšijske premijere i nihove proslave, slavili su se rođendani i rođenja, oplakivali odlasci i napuštanja. A Jova, koji je ubacio pozorišnu klicu u nekoliko generacija mladih ali  i starijih mestana, i koji je iznenada otišao ostavljajući u amanet Domu kulture da nastavi započeto, na sve to bi samo odmahnuo i rekao – Sve je to MAEKS!

MAEKS je jedan od retkih seoskih pozorišnih festivala koji u kontinuitetu traje već 25 godina. Sama činjenica da meštani mogu bar jednom godišnje da pogledaju kvalitetnu predstavu u svom mestu, kao i to da se druga pozorišta rado odazivaju pozivu da gostuju, govori da ovaj festival ima publiku i da će još dugo trajati.