Gradovi su nam prokuvali: Polovina građana Srbije u visokom riziku od klimatskih promena

Visoke temperature postaju veliki problem za ljude koji žive u urbanim sredinama, zbog efekta „toplotnog ostrva“, koje nastaje relativno većim zagrevanjem asfalta, betona i drugih veštačkih površina u odnosu na zemljište i travnate površine.

„Za razumevanje urbanog toplotnog ostrva važno je razumeti da se vazduh oko nas zagreva od toplote koju zrači neka površina, a ne od Sunčevog zračenja“, pojašnjava za Novu ekonomiju Ana Vuković Vimić, profesorka Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.

Ona navodi da sunčevo zračenje prolazi kroz vazduh gotovo nesmetano, zagreje tlo i zgrade oko nas, koje onda „zrače toplotu“, koju vazduh reapsorbuje.

„U gradovima, mimo toga što je veće zagrevanje podloge, čak i onaj deo Sunčevog zračenja koji se reflektovao pada na zidove zgrada i drugih objekata i ne može da pobegne nazad kroz atmosferu u kosmos – već se i ta energija zadržava – što nije slučaj na otvorenim prostorima“, dodaje Vuković Vimić.

Upravo zbog toga su temperature u urbanom toplotnom ostrvu čak do deset stepeni toplije nego one koje se izmere po zvaničnom merenju, odnosno na stanicama gde je termometar na dva metra visine, u hladu, iznad travnate površine na otvorenom prostoru.

Neretko se dešava da temperature koje se mere u automobilima na putevima u gradu pokazuju znatno veće vrednosti, ali bliže onima koje zaista i jesu na toj lokaciji nego što pokazuju zvanična merenja temperature vazduha.

„Sredinom 21. veka, sa ovakvom stopom porasta temperature, u urbanim toplotnim ostrvima će se dve-tri godine u svakoj deceniji dešavati periodi sa temperaturama koje prelaze granice izdržljivosti za ljudski organizam – tada je svaki čovek u opasnosti od toplotnog udara, a ne samo stari, hronični bolesnici, deca koji su i sada ugroženi“, ističe Vuković Vimić.

Naravno, izloženost direktnom Sunčevom zračenju je opasna i pri „normalnim“ letnjim temperaturama, budući da mi takođe apsorbujemo energiju Sunčevog zračenja i zagrevamo se baš kao i asfalt, beton, trava…

„Ovo nam utiče na porast temperature tela i pitanje je kada će naš telesni sistem rashlađivanja da se poremeti. Tada nastaje toplotni udar“, smatra profesorka.

Profesor Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu Vladimir Đurđević, dodaje kako da su posledice toplotnih talasa već vidljive.

„Toplotni talasi uvećavaju rizik od šumskih požara, povećavaju pritisak na elektro-energetske sisteme, na sisteme za vodosnabdevanje, putnu i železničku infrastrukturu… Na kraju svi ovi uticaju mogu da umanje opšti kvalitet života ljudi stvarajući socijalne tenzije. Čak je zabeležena i povezanost između visokih temperatura tokom toplotnih talasa i različitih oblika nasilnog ponašanja“, ističe Đurđević za Novu ekonomiju.

Više pročitajte na LINKU.