Društvo

Koliko je ljudi bilo na protestima protiv kopanja litijuma do sada?

Foto: Boom93/J.Jacić

Foto: Boom93/J.Jacić

Prema analizi svih dosadašnjih 28 održanih protesta protiv eksploatacije litijuma radi se o "najsnažnijem protestnom pokretu u novijoj istoriji Srbije".

Ovo je procena Arhiva javnih skupova koji je na temelju posećenosti ovih događaja u lokalnim okvirima, a na osnovu pojedinačnog brojanja sa fotografija i video snimaka, uradio analizu skupova.
 
Za potrebe istraživanja odziva lokalnog stanovništva korišćena je relativna veličina ovih protesta, odnosno procenat lokalnog stanovništa koji je na njih izašao. U prikazu ovih rezultata to je ilustrovano tako što je za svako mesto navedeno i koliko bi takav odziv iznosio u Beogradu, srazmerno broju stanovnika.
 
"Tokom poslednjih nekoliko decenija, U Srbiji je bilo nekoliko protestnih serija koje su se odvijale u celoj zemlji: protiv izborne krađe 1996/97, pred pad Miloševića, protesti '1 od 5 miliona' i prošlogodišnji protesti protiv nasilja. Međutim, ovako masovan odziv van Beograda, pogotovo u manjim mestima, nije zabeležen za više od tri decenije koliko je Arhiv javnih skupova pokrio svojim istraživanjima", navodi se u saopštenju Arhiva.

Kako ukazuje Arhiv, čak 10 protesta protiv Rio Tinta koji su dosad održani u manjim mestima van Beograda imalo je četverocifren broj učesnika. U pet mesta (Mionica, Osečina, Rekovac, Bogatić i Kosjerić) na proteste je izašlo više od petine lokalnog stanovništva, a u Mionici i više od trećine.
 
U pogledu odziva lokalnog stanovništva, čak 20 od ovih 28 protesta bilo je veće od najvećih protesta protiv nasilja održanih prošle godine u Beogradu. U odnosu na broj stanovnika grada u kome su održani, 13 protesta je bilo proporcionalno veće i od 5. oktobra 2000.
 
"Ovi rezultati postaju još impresivniji ako se ima na umu da su ovi protesti organizovani bez ikakve stranačke infrastrukture i da su ih u mnogim slučajevima iznele lokalne grupe aktivista bez nekog bitnijeg iskustva u organizaciji masovnih protesta", navodi Arhiv javnih skupova.

Gledano prema relativnoj veličini, dosadašnja situacija izgleda ovako (broj ispred zagrade označava broj učesnika u tom mestu, a broj u zagradi označava ekvivalent u Beogradu, srazmerno broju stanovnika):
 
1) Mionica 550 (479.000)
 
2) Osečina 750 (380.000)
 
3) Rekovac 400 (364.000)
 
4) Bogatić 1.450-1.500 (273.000-282.000)
 
5) Kosjerić 750 (278.000)
 
6) Bresnica 220 (235.000)
 
7) Rača 350-400 (205.000-234.000)
 
8) Šabac 7.000-7.500 (190.000-203.000)
 
9) Loznica 3.200-3.500 (180.000-200.000)
 
10) Ljig 400 (179.000)
 
11) Požega 1.300 (145.000)
 
12) Topola 470 (142.000)
 
13) Krupanj 400 (134.000)
 
14) Ub 500 (104.000)
 
15) Aranđelovac 1.500 (91.000)
 
16) Mladenovac 1.400 (87.000)
 
17) Koceljeva 280 (83.000)
 
18) Arilje 350 (73.000)
 
19) Kraljevo 2.700 (61.000)
 
20) Valjevo 2.500 (60.000)
 
21) Raška 300-320 (49.000-52.000)
 
22) Pančevo 2.500 (40.000)
 
23) Barajevo 260 (39.000)
 
24) Smederevo 1.300-1.400 (30.000-33.000)
 
25) Paraćin 380 (24.000)
 
26) Grocka 100 (17.000)
 
27) Negotin 170-180 (16.000-17.000)
 
28) Bor 200 (9.500)

Arhiv javnih skupova ističe da je posebno značajno to što se procenat učešća lokalnog stanovništva dramatično povećava u slučaju manjih naselja koja su bliže planiranoj zoni rudarenja litijuma. 
 
"To govori da strah i uznemirenost stoje kao snažni motivatori iza ovako ogromnog odziva meštana. Očigledno je da se u slučaju ove serije protesta protiv Rio Tinta radi o seizmičkom procesu na nivou čitave Srbije, a pogotovo u pojasu predviđenom za eksploataciju nalazišta litijuma. Proces ovolike magnitude nemoguće je ignorisati, a niti ugasiti medijskim spinovanjem i kampanjama", zaključuje Arhiv.
 
Protest protiv eksploatacije litijuma održaće se i u Novom Sadu, sutra, 7. avgusta, u 19 časova, dok je centralno okupljanje u Beogradu zakazano za subotu, 10. avgust.