Digitalno opismenjavanje starijih - sve je lako kad znaš kako (VIDEO)

Prema izveštaju Međunarodne unije za telekomunikaciju, 43% starijih od 65 godina uopšte ne koristi internet, a 90% onih koji ga koriste čine to preko Skajpa i Vibera uglavnom za komunikaciju sa decom koja žive daleko. Razlog  je otežan ili onemogućen pristup internetu, nedostatak veština i samopouzdanja, strah za bezbednost na mreži, nerazumevanje zašto bi im korišćenje mogućnosti koje pruža internet bilo od koristi, kao i stava da je to za mlade. Tu je i činjenica da u ruralnim sredinama samo 9% starijih osoba ima pristup odgovarajućem telefonu, a ni prosečnom penzioneru u Srbiji često nisu dostupni smart modeli. Čak i oni koji su informisani o pogodnostima raznih digitalnih servisa brzo odustaju od korišćenja istih jer jednostavno ne umeju da im pristupe i iskoriste na pravi način.

Imajući sve ovo u vidu, Crveni krst Srbije je 2019. godine u saradnji sa Institutom društvenih nauka i uz podršku Populacionog fonda Ujedinjenih nacija pokrenuo projekat  „Pristup starijih osoba informacionim i komunikacionim tehnologijama“  i izdao publikaciju „Starenje i digitalna uključenost – polazna studija sa preporukama“.  

U Velikoj Plani ovaj projekat sprovodi neformalna grupa građana „Grupa samopomoći“ koja  postoji već dugi niz godina kao grupa za međusobnu pomoć korisnika, uglavnom starije populacije, i okuplja se u prostorijama Crvenog krsta.

Snežana Cvetković, koordinatorka  projekta, kaže da je interesovanje za digitalno opismenjavanje  zadovoljavajuće, ali da postoje i prepreke koje onemogućavaju potpuni uspeh ove akcije.

„Mi smo 1. aprila  ove godine u saradnji sa Razvojnim biznis centrom Kragujevac počeli sa realizacijom našeg  projekta digitalnog opismenjavanja starijih građana, a desilo se da je u isto vreme i Crveni krst Srbije pokrenuo istu akciju na republičkom nivou, tako da smo dobili podršku sa dve strane. Predavanja su jednom nedeljno i trajaće do prvog septembra. Međutim, naša Grupa samopomoći sastaje se cele godine, tako da planiramo da posle tog perioda obnavljamo naučeno i pokušamo da savladamo još po neku digitalnu veštinu.“

Da li su starije osobe na neki način diskriminisane zbog nekorišćenja savremene tehnologije u svakodnevnom životu?

Moje sagovornice kažu da se one lično ne osećaju ni izopšteno ni diskrimisano, ali misle da je to zbog toga što žive u maloj sredini gde će uvek da se nađe neko da im pomogne. 

„Mi smo penzionerke, nigde ne žurimo i uvek možemo da potražimo pomoć u našoj grupi ili u komšiluku ako nam je potrebno da nešto završimo preko interneta, mada još uvek možemo da obavimo sve što nam treba i bez telefona. U velikim gradovima bismo sigurno imale problem na svakom koraku.“

Polaznice ove obuke  koje već koriste pametne telefone i prednosti nove tehnologije kažu da su jednostavno morale da se digitalno opismene da bi mogle da plate parking, koriste e-banking i druge prednosti koje im se pružaju.

Primećujemo da u grupi nema muškaraca. Jesu li oni već savladali ovo gradivo ili izostaju iz nekog drugog razloga?

Predavači Ivan i Zlatan kažu da se povremeno pojavi i po neki gospodin, ali da su žene uvek spremnije da prihvate novotarije i nauče nešto novo. 

„Starijima treba prvo objasniti koje prednosti svakom od njih  pruža digitalno opismenjavanje – od zakazivanja termina kod lekara do nabavljanja dokumenata, potvrda i slično. To je nešto što će svakako doprineti kvalitetu njihovog života, mada treba imati na umu da će uvek ostati jedan deo starije populacije koji neće hteti ili moći da koristi digitalne i onlajn usluge. Za njih se već traži alternativni način pristupa ovim uslugama, videćemo kako će to biti osmišljeno.“

Sigurno je da će u bliskoj budućnosti digitalna pismenost biti neophodni i sastavni deo života svakog od nas. Obično kažemo da se mladi „rađaju već naučeni“.  Koliko je starijima lako ili teško da savladaju ovo umeće pogledajte u video prilogu. 

Pripremila Biljana Marjanović, dopisnica Boom93 iz Velike Plane