Tehnologija: Kako će sudska odluka protiv Gugla za monopol uticati na korisnike

Svet tehnologije će tek morati da svari moguću seizmičku odluku američkog suda da Gugl protivzakonito drži monopol na pretragama i povezanim oglašavanjem na internetu.

Tužba protiv Gugla podneta je pre četiri godine, a žalba koju će kompanija Alfabet, vlasnik Gugla, sigurno uložiti znači da će se ovoj pravni postupak verovatno nastaviti.

Ali već se razmatraju moguće presude, od novčanih kazni do drugih, složenijih pravnih lekova.

Američka vlada posebno insistira na strukturnim promenama koje bi podrazumevale izdvajanje nekih kompanija iz korporacije - kako bi to moglo da izgleda?

• Gugl ne može da ima monopol pretraživanja na internetu, odluka američkog suda
• Počelo suđenje Guglu: 'Sudski spor o budućnosti interneta'
• Tuže Gugl, jer je motociklista pao s mosta i nastradao zbog neažurirane mape

Razbijanje korporacije na manje kompanije

Od korporacije Gugla bi moglo da se zahteva da se podeli na manje kompanije, što američki zvaničnici nisu isključili kao mogućnost.

Gugl je mnogo više od internet pretraživača.

Pogledajte samo Android, kompaniju koju je Gugl kupio 2005. godine za 50 miliona dolara, koji je sada operativni sistem većine pametnih telefona - ili Jutjub, koji je kupio za 1,65 milijardi dolara 2006. godine, a čiji godišnji prihodi su sada višestruko veći.

Jedna od mogućnosti je da se dozvoli da sve ovo kompanije ostanu u sastavu korporacije Gugla, ali da se pretraživač izdvoji kao posebna kompanija.

To bi moglo da uzrokuje mnogo glavobolje rukovodiocima Alfabeta, ali sve dok je Gugl podrazumevani pretraživač na uređajima, malo je verovatno da će prosečni korisnik to primetiti.

„Posledica svakog takvog poteza sigurno bi bila višegodišnja parnica i spor sa regulatornim telima, ali čini se da je sada mnogo više 'u igri' nego bilo kad pre u istoriji Gugla", rekao je Geret Mils, partner u advokatskoj kancelariji Čarls Rasel Spičlis (Charles Russell Speechlys).

„Biće održano posebno ročište na kom sudija neće moći da razmatra mogućnost da Gugl proda ceo ili deo njegovog pretraživača, ili uvođenja drugih kontrola korporativnog upravljanja kao protivargument monopolskom poslovanju za koje je već utvrđeno da postoji", dodao je.

'Guglaj to'

Još jedan mogući lek tiče se Guglove prakse da plaća drugim kompanijama da ga koriste.

Sjedinjene Američke Države (SAD) su saopštile da Gugl kompanijama kao što je Epl svake godine plaća ogroman novac da njegov pretraživač bude automatski i podrazumevani pretraživač na uređajima i platformama.

Sudija se saglasio.

Sporno pitanje je da li bi velike kompanije možda bile podstaknute da razviju sopstvene pretraživače da im Gugl nije plaćao tolike iznose.

Na primer, Gugl je standardna opcija za internet pretragu Eplovog veb-pretraživača Safarija.

Ako bi se uvele korektivne mere koje bi značajno uticale na sposobnost Gugla da drugim kompanijama plaća da ga koriste, možda bi to omogućilo drugim kompanijama da postanu konkurentne.

Međutim, u ovom slučaju te kompanije bi se suočile sa snažno ukorenjenom navikom korisnika da za internet pretragu koriste Gugl.

• „Majkrosoft je uništio moj digitalni život nakon što sam zvao kući u Gazu"
• Gugl ograničava oglašavanje političkih stranaka i kandidata
• Epl, Meta i Gugl pod istragom EU

Iako brend Epl uživa veliko poštovanje, teško je zamisliti da korisnicima kaže „epluj" to.

Proizvođač Ajfona će naravno želeti da nastavi da prima novac od Gugla, od koga je 2020. godine, prema rečima jednog analitičara, dobio 20 milijardi dolara.

„Svaki poremećaj u prihodima imao bi značajne posledice po Epl", rekao je Dipandžan Čaterdži iz američke kompanije za istraživanje tržišta i pružanje saveta Forrester Research.

„Pošto se slučaj vodi pred sudom, a ishod će verovatno biti ukidanje monopola na pretraživanje interneta, sigurno se može očekivati da brend koji je opsednut korisničkim iskustvom kao što je Epl ima plan B koji će njegovim korisnicima pružiti odgovarajuće rešenje", dodao je.

Teško je preći na drugog pretraživača

Ono što je lakše zamisliti je da se uvede mogućnost izbora - da se korisnici kada prvi put otvaraju interne pretraživač pitaju da li žele Gugl ili recimo Bing, internet pretraživač Majkrosofta.

Mnogo je teže zamisliti da ljudi masovno prestanu da koriste Gugl iz jednostavnog razloga što većina smatra da taj pretraživač dobro radi.

Mi koji već imamo sede sećamo se da je Gugl bio jedan od nekoliko konkurentnih pretraživača koji su se pojavili u ranim danima interneta, među kojima su bili Jahu i Ask (ranije AskJeeves), i verovatno manje poznati kao što su Lajkos (Lycos) i AltaVista (AltaVista).

Ali tokom naredne decenije, Gugl ne samo da je postao dominantan igrač na tržištu, već je ušao i u svakodnevni govor.

Iako je Majkrosoft napravio sopstveni internet pretraživač Bing 2009. godine, nije uspeo da skine Gugl sa njegovog trona na tržištu.

Glavni izvršni direktor Majkrosofta Satja Nadela svedočio je na suđenju Guglu, verovatno se nadajući da bi presuda protiv Gugla konačno dala krila Bingu.

„Sud može da pronađe druge načine da ukine Guglov monopol na internet pretrage, ali neki od tih pravnih lekova verovatno prevazilaze činjenice na kojima se ovaj slučaj zasniva", rekla je profesorka Anu Bredford sa Pravnog fakulteta Univerziteta Kolumbije u Njujorku.

„Na primer, nedavno je u Evropskoj uniji usvojen Zakon o digitalnim uslugama koji obavezuje čak i Guglove Android telefone da ponude mogućnost korisniku da prilikom podešavanja telefona sam izabere željeni pretraživač.

„Videće se da li ovo novo pravilo utire put takvim zakonskim obavezama u budućnosti", dodala je.

Potrebno je vreme

Bez obzira na to kakav će biti sled okolnosti, iskustvo govori da se ništa neće desiti brzo.

Majkrosoft je 1999. godine bio u vrlo sličnoj situaciji u kojoj je sada Gugl.

Sud je ustanovio da kompanija drži monopol i godinu dana kasnije naredio da se korporacija razbije u više manjih kompanija.

Majkrosoft je uložio žalbu i prvostepena presuda je poništena 2001. godine.

Do kraja 2002. godine Majkrosoft je postigao nagodbu sa američkim ministarstvom pravde što je sud prihvatio.

Tome su se usprotivile pojedine savezne američke države, a nagodba je zvanično potpisana tek 2004, pet godina posle prvostepene presude.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]