Filmske priče koje inspirišu i povezuju ljude: Sedmo izdanje Dunav Film Festa

Publika će biti u prilici da pod vedrim nebom uživa u filmovima podeljenim u četiri programske celine na četiri atraktivne lokacije u Smederevu.

A kako je festival takmičarskog karaktera, žiri, kao i svake godine, čine relevantni filmski radnici koji dodeljuju nagradu Dunavska lađa za najbolji film u takmičarskoj selekciji.

Glavna lokacija festivala je Mali grad Smederevske tvrđave, a program će se dešavati i na brodu Pristan kod Dunavskog parka, Platou kod Кarađorđevog duda i u Centru za kulturu Smederevo.

Sve ukupno, na festivalu će biti prikazano više od 40 filmova.

Igor Stanković, idejni tvorac festivala i selektor programa ukazuje za Danas na značaj festivala, a povodom programa dodaje da Mali grad Smederevske tvrđave donosi ostvarenja iz takmičarskog program. U toj selekciji su se našla dva domaća ostvarenja, film Bauk Gorana Radovanovića koji otvara festival i film 78 dana, koji će imati zvanično drugo prikazivanje u Srbiji, nakon što je nagrađen na Palićkom festivalu.

Prema Stankovićevim rečima, premijerno će biti prikazan film iz zvanične selekcije sa festivala u Kanu – Tri kilometra do kraja sveta, režisera Emanuela Parvua, a sa selekcije u Berlinu dolaze – Umiranje i Spaljena zemla.

– Veliki ekskluzivitet su dva filma iz zvanične selekcije Festivala Karlove Vari, ostvarenja Bez vetra i Mađarska krojačica – kazao je Stanković

Van konkurencije, u Malom gradu Smederevske tvrđave prikazuju se prve dve epizode serije Ringišpil autorke Jelene Bačić Alimpić i na samom zatvaranju, dva velika filma – Drugi čin, koji je zvanično otvorio Kanski festival i film Supstanca koji je na pomenutom dobio nagradu za najbolji scenario.

Na lokaciji Dunavski park biće predstavljeni neprolazni filmovi velikih, u ovom trenutku najvećih, reditelja koji su snimili filmove u prethodnoj godini. U pitanju su velikani: Vim Venders, Ken Louč, Vudi Alen, Roman Polanski, Aki Kaurismaki …

Letnja scena Centra za kulturu Smederevo ugostiće domaće autore koji dolaze sa svojim ostvarenjim i koji će nakon projekcija voditi razgovor sa publikom. Samo neki od njih su reditelj filma Lost country Vladimir Perišić, kao i reditelj filma Za danas toliko, Marko Đorđević.

– Publiku očekuje pregršt aktivnosti i pregršt gostiju. Puno lepih stvari i trenutaka, čuvamo i iznenađenja koja će se destiti tokom festivala, kao i jedno za samo zatvaranje – najavio je Igor Stanković.

Prisutna na događaju bila je i Emilija Gašić, rediteljka filma koji je ostvario veliki uspeh kod nas i u inostranstvu – 78 dana. U pitanju je pobednik 31. Festivala evropskog filma Palić, snimljen u formi kućnog videa koji donosi priču o svakodnevici tri mlade sestre na selu za vreme NATO bombardovanja Srbije 1999. godine.

– Zadovoljna sam prijemom publike i u inostranstvu i kod nas, iako je film do sada ovde prikazan jedino na Paliću. To prikazivanje je za mene bilo jako emotivno, zato što se naši ljudi tog perioda sećaju, jer su bombardovanje doživeli. Oni razumeju film mnogo bolje nego stranci, ali smo i njima preneli emociju, jasnu priču, doživljaj i uspeli u tome da ih film dirne – kazala je rediteljka.

Kako je pojasnila, autentičnost filma leži između ostalog i u tome što je sniman na tehnologiji Hi8. Iako te kasete niko više ne koristi, ona  ima porodične snimke napravljene tom tehnologijom, u periodu dok je bila korišćena. Takvi snimci predstavljaju karakteristiku vremena.

– Dinamika mi je bila poznata i želela sam da napravim film koji izgleda kao da ste pronašli kasetu dvadeset i pet godina staru na kojoj su snimljena vaša sećanja koja ste potisnuli i zaboravili iz različitih okolnosti – kazala je Gašić.

Film je sniman iz prve vizure, čak su i glumci bili u prilici da drže kameru.

– Tokom snimanja, ušli smo duboko u analizu tehnike, na primer, kada deca snimaju, oni neće koristiti zum, već će se približiti objetku. Potrudili smo se da svaka od sestara ima svoj način snimanja, da bi publika podsvesno mogla da razume ko je iza kamere – kazala je Gašić.

Za potrebe filma, rediteljka je obišla Kraljevo, Vrnjačku Banju, Kruševac, Trstenik i okolna sela. Film je sniman u Vrnjačkoj Banji odakle je poreklom, iako živi i radi u inostranstvu.

Prema njenim rečima, nije puno ovakvih priča čija se radnja dešava van Beograda, zato joj je bitno da akcenat glumaca bude autentičan, te i da se poveruje da su tri glavne akterke sestre.

– Imali smo dane u kojima smo samo razgovarali o devedesetima, jer su sve tri glumice rođene oko 2000. godine. Morali smo da im pokažemo šta su to kasete, kako izgleda kasetofon, vokmen, kako se koristi kamera … i bilo je jako zanimljivo. Bilo mi je bitno da se sve to kroz igru prenese – istakla je rediteljka Emilija Gašić.

Dragoljub Martić ispred Centra za kulturu Smederevo  kazao je da je Dunav Film Fest postao sinonim za vrhunski filmski doživaljaj na obali Dunava koji okuplja brojne filmske umetnike, autore, kritičare i goste iz zemlje i inostranstva. On je pozvao sve postanu deo filmske priče koja inspiriše i povezuje ljude.